Како је Вучић постајао моћнији, тако је све више грађана бежало из Србије – у периоду од 2013. до 2020. Србију напустило преко 240.000 грађана

Према подацима Агенције ЕУ за статистику (Еуростат), Србију је у периоду од 2013. до 2020. године напустило преко 240.000 грађана. Масовне миграције становништва поклапају се са периодом успостављања владавине Српске напредне странке и успоном њеног лидера Александра Вучића.

На алармантне податке, кад је у питању Србија, у својој колумни недавно је упозорио и председник Одбора за спољне послове Европског парламента Тонино Пицула, који је истакао да “млади и образовани ногама” гласају против актуелног председника Србије.

Према подацима Агенције ЕУ за статистику (Еуростат), Србију је у периоду од 2013. до 2020. године напустило преко 240.000 грађана. Масовне миграције становништва поклапају се са периодом успостављања владавине Српске напредне странке и успоном њеног лидера Александра Вучића.

На алармантне податке, кад је у питању Србија, у својој колумни недавно је упозорио и председник Одбора за спољне послове Европског парламента Тонино Пицула, који је истакао да “млади и образовани ногама” гласају против актуелног председника Србије.

Лета 2012. године формирана је влада, чију окосницу и дан-данас чини Српска напредна странка. Наредна, 2013, води се уједно и као прва током које су извршну власт држали напредњаци и њихов лидер Александар Вучић.

Од те године, па до 2020. године, са изузетком 2019., за коју нису доступне информације о миграцијама, Србију је, према подацима Еуростата, напустило чак 243.855 становника, којима су издате боравишне дозволе у земљама чланицама Европске уније.

Упркос бомбастичним најавама како је у нашој земљи наступило “златно доба” и наводима Александра Вућића да је екомомија Србије најбрже растућа у Европи, велики број грађана одлучује да срећу и професионалну афирмацију потражи изван граница наше земље управо због лоше економске ситуације и чињенице да је партијска књижица услов за радну.

Како је Вучић постајао моћнији, тако је све више грађана бежало из Србије

Подаци показују и да је број одлазака из наше земље у константном расту од 2015. Само годину дана раније у Србији су одржани избори на којима је убедљиву победу однео СНС, освојивши 48,35 одсто, након чега је премијер постао Александар Вучић. Поменута изборна трка у значајној мери је рефлектовала тадашње расположење грађана, имајући у виду да су остали упамћени као избори са најмањом излазношћу до тада. Бирачко право искористило је тек 3,59 милиона грађана, што је 53,09 одсто од укупног броја уписаних бирача.

У години кад је Александар Вучић постао председник Србије, 2017, број грађана који су добили боравишну дозволу у ЕУ је износио 40.350, а годину дана касније број одлазака из Србије готово да је дуплиран у односу на 2013. и износио је чак 52.049.

Званични подаци о миграцијама за 2019. нису познати, док најновији подаци Еуростата, објављени у новембру ове године, показују да је Србију током 2020, упркос ограниченом кретању и пандемији вируса корона, напустило 40.872 грађана.

Миграције покренуле расправу о визама

Да је забрињавајући проценат оних који одлазе из Србије, показује и информација до које је дошао портал Еуобсервер, а према којој се разматра укидање безвизног режима земљама Западног Балкана, међу којима је и Србија.

Према интерном документу ЕУ, у који је поменти портал имао увид, Србија је сврстана међу 10 најпроблематичнијих земаља кад је у питању поштовање безвизног режима, због чега Немачка сматра да би Европска комисија требало да подсети да је покретање механизма за суспензију безвизног режима реална опција.

Управо је Немачка земља где је издато највише боравишних дозвола грађанима Србије.

Демографкиња и професорка на Географском факултету Даница Шантић за “Нову” каже да истраживања показују да људи углавном напуштају Србију из економских разлога.

„Студије говоре да постоји низ разлога због чега грађани одлазе и да је један од главних узрока то што не виде себе у будућности у Републици Србији. Већина њих сматра да ће им приходи бити већи и да ће квалитет живота бити бољи изван земље“, објашњава она.

С друге стране, дугогодишњи сарадник Кровне организације младих, политиколог Бобан Стојановић, за „Нову“ каже да је систем у Србији, односно распрострањена корупција, доминантан разлог због чега млади одлучују да срећу потраже изван земље.

Он додаје да млади увиђају да је политичка припадност најважнија за посао.

„Млади се не одлучују за тај корак директно због недостатка политичких слобода, односно типа режима, али подаци више него јасно указују да су разлози због којих одлазе повезани са партократијом, недемократском влашћу и поремећеним системом напредовања у Србији“, закључује он.

[table id=1 /]

Нова.рс