Марија Алимпић: Нико нема право да уништи 20 000 и више пољопривредника за 3% рудне ренте

Заштитимо Јадар и Рађевину је удружење настало крајем 2019 и званично регистровано јула 2020.
Наш основни циљ је спречавање отварања рудника литијума у Јадру и Рађевини јер сматрамо да предтсавља претњу Природи, људима и културном наслеђу.

Од оснивања, наше удружење је расло не само у погледу броја активних чланова и присталица него и у погледу сарадње са еминентним организацијама истих или сличних активности и проширили смо наш поглед на све проблеме који се тичу екстрактивизма.

Противимо се отварању рудника литијума из следећих разлога:

– Литијум није решење за постојеће проблеме него би заправо створио још проблема. Сви знамо да литијум није извор енергије и да би се те батерије пуниле енергијом коју још увек већински добијамо из фосилних горива, нарочито у Србији. Што се тиче самог процеса екстракције литијума, употреба огромних количина свеже водеи огромних количина хемијских једињења која би надаље контаминирала воду, земљу и ваздух, слободно можемо рећи да уколико се овај пројекат икад реализује, добићемо енергију црну колико и угаљ, ако не и горе. Морам додати да се са овим ставом слаже чак и наша сестринска организација Коалиција за одрживо рударство у Србији која ради на заустављању угља. Екстракција литијума није еколошка и није зелена али јесте прљава и погубна по сав живи свет.

– Такозвана нова технологија за екстракцију литијума тестирана је само у лабораторијама у контролисаним условима, што значи да би овај пројекат грубо погазио етику јер би заправо био in vivo експеримент.

– Са друге стране, имамо алтернативе као што су натријум-јонске батерије које јесу еколлошки прихватљиве, које се могу рециклирати (за разлику од литијум-јонских које се рециклирају у малом броју), јефитиније су и компатибилне са постојећим електричним возилима.

– Морамо знати да „не можемо изрударити наш пут из климатске кризе“ у којој смо управо захваљујући екстрактивизму и сулудо је мислити да ће нас још екстрактивизма спасити. Пре „зелене“ транзиције, морамо радити на ПРАВЕДНОЈ ТРАНЗИЦИЈИ и на стварању праведног друштва без жртвених зона. Екоцид који се дешава услед климатских промена се не може решити са још екоцида изазваног екстрактивизмом.

– Наш једини излаз је одраст, односно пост-екстрактивистичка и пост-капиталистичка економија базирана на природно заснованим решењима.

– У складу са претходном тврдњом додајем да Европски зелени договор из 2019 упркос добрим намерама представља ништа друго до промовисање и подржавање деструктивних пројеката попут рударења литијума. Рударење је најдеструктивнија индустрија на свету која је узрок огромних људскиј и еколошких губитака на свим континентима.

– Пројекат „Јадар“ је у суспротности са Климатском правдом и Париским споразумом.

– Међутим, у стању диктатуре и непостојеће демократије у Србији, за владајући режим и компанију није било тешко да злоупотребе све институције система у своју корист и против Природе и човечанства.

– Сва права загарантована Архуском конвенцијом су погажена. Јавност није била адекватно информисана и тако је и дан-данас захваљујући заробљеним медијима.

– Право локалних заједница на слободну, претходну и информисану консултацију је прекршено.

– Просторни план је усвојен илегално и криминално од стране Владе Републике Србије почетком 2020. без поштовања закона и правног система. Иза овог пројекта стоји корупција каква се само замислити може.

– Како бисмо известили Европски парламент о дешавањима у Србији, послали смо им детаљан мејл 10. јануара ове године, на који никад нисмо добили одговор.

– Заузврат, европска парламентарка, Виола фон Крамон је недавно посетила долину Јадра. Како сматрамо да пројекат „Јадар“ угрожава суверенитет наше земље, ми сматрамо да је ова посета као и отворена подршка појединих структура ЕУ новонасталим политичким опцијама неприхватљива због злоупотребе теме зарад њихових личних интереса. Овај проблем постаје све очигледнији и изазива додатне проблеме у друштву које је већ довољно подељено.

– Заједно са Коалицијом за одрживо рударство у Србији, поднели смо неколико Уставних иницијатива захтевајаћи стављање ван снаге Просторног плана и повлачење предложеног Закона о рударству и геолошким истраживањима.

– Рудник би изазвао системско кршење људских права, укључујући право на воду и погазио би урођено право Природе да се природно развија.

– Овај рудник би нанео непоправљиву штету свим припадницима више од 150 заштићених биљних и животињских врста којима су Јадар, Рађевина, Цер и Иверак једини дом.

– У септембру ове године смо заједно са EarthThrive (UK) и Earth Law Center (USA) подндели жалбу Секретаријату Бернске конвенције што је прва међународна жалба овог против овог пројекта.

– Морам додати да имамо сјајну сарадњу са разним иницијативама широм света као што су London Mining Network и Yes To Life No To Mining са којима смо заједно написали и објавили Коминике „На првој линији рударења литијума“ у коме су представљени сви проблеми са којима се заједнице широм света суочавају и представили наша, добро промишљена решења и алтернативе.

– Пројекат „Јадар“ и цео естаблишмент који стоји из ањега, у потпуности игноришу културно наслеђе у Јадру и Рађевини које би било директно угрожено и/или уништено. Долина Јадра и повезани предели Тршић-Троноша, Цер и Рађевина су једни од најдуже насељених у Европи и предсатвљају музеј на отвореном од великог значаја како за српско, тако и за светско наслеђе и наша је дужност да га сачувамо. Долина Јадра је седиште преко 50 праисотријских налазишта а сам град Лозница око 120 регистрованих локалитета.

– Овај пројекат НИЈЕ од националног интереса. Да, нама су потребна нова радна места, али одржива на период од 100 година и више а не пројекти који ће жртвовати нашу земљу, Природу и људе. Одбијамо да нам се на недемократски начин и одозго намећу туђе идеје развоја и да нам се говори шта је добро за нас, док се пљачка Природа која је у Рађевини чувана вековима.

– Јадар и Рађевина су насељени дуже од 6000 година у континуитету. Одбиијамо да одавде одемо и захтевамо да се наше Право да кажемо НЕ у потпуности испоштује.

– Сви морају знати да ни ова, нити било која друга компанија нема нити ће икад имати ДРУШТВЕНУ ДОЗВОЛУ ЗА РАД. Јасно и недвосмислено кажемо НЕ овом пројекту без могућности за преговоре и захтевамо да се овај пројекат ТРАЈНО УКИНЕ.

– Зарад приватног интереса рударских компанија, у послeдњој деценији, од 2012. владајући ауторитарни режим изменио је Закон о рударству и геолошким истраживањима, Просторном планирању, Закон о референдуму и народној иницијативи а сада мења и Закон о експропријацији како би у потпуности уништио цивилизацијски ниво људских права и демократије и како би рударске компаније владале над животом и власницима имовине у Србији.

– Нико нема право да уништи 20 000 и више пољопривредника за 3% рудне ренте, ако и то плате, и то криминално урађене на профит а не на количину. И све то за пар стотина лоших радних места.

– Морам да нагласим да постоји велики проблем заробљених медија које настављају да фабрикују лажну слику ствраности и које нам не дају довољно простора. Организовали смо вебинаре, предавања и друге активности, али то није довољно. Потребни су нам медији који ће ОБЈЕКТИВНО и ПРОФЕСИОНАЛНО известити народ Србије о томе шта се дешава и шта му се спрема.

– Такође морам да споменем лоше стање у коме се многи активисти налазе, чија се људска права крше често и на много начина и чија безбедност је угрожена.

Имајући у виду високу репутацију овог Комитета, захтевам да од вас да у Декларацији коју ћете данас усвојити споменете проблем Рио Тинта и да се узме у обзир да се боримо против компаније која је има КРИМИНАЛНУ ПРОШЛОСТ.
Ето, тако изгледа извештај са једног састанка.

Замољавају се преписивачи да испоштују ауторско право на текст, у супротном ћу бити принуђена да јавно прозивам јер многи немају ни мрву срама, а ни поштовања за туђи рад.

Видео је са енглеским титлом, тако да га сад можете послати и онима који не говоре српски.

Да, рудника неће бити!

Говор Марије Алимпић на 12. састанку Заједничког консултативног одбора у Privredna komora Srbije

[table id=1 /]