Ко се боји Гејтса још? Одлази ли у историју сточарство какво данас познајемо?

Прибојавате ли се будућности? Замишљате ли сцене из апокалиптичног СФ холивудског остварења; напуштени свет без зеленила, без воде и без сунца? Преостало човечанство храни се постмодернистичком храном произведеном у вештачким условима? Чини се да нисте далеко од истине.

Процењује се да ће у 2050. години на планети Земљи живети 10 милијарди становника. То су уста која неко треба да нахрани. Намирнице које код људског организма подстичу раст и развој су беланчевине. У развијеном свету свакодневна исхрана обилује беланчевинама животињског порекла: месо, млеко, рибе, јаја.

Данашња технологија производње меса уз толики раст становништва неће бити одржива. Разлог је непостојање довољно расположивих пољопривредних површина на Земљи. Процена је да већ за 20-ак година наши унуци неће јести месо добијено од животиња.

Рађају се нове технологије производње меса

Најпопуларнија метода за добијање вештачког меса је производња мишићних ткива, такозвана ћелијске културе одређене врсте животиње. Изводи се тако да се животињи једнократно направи биопсија жељеног мишића и одреже мали комадић ткива. Ћелије се ставе на храњиву подлогу, те онда смештају у биореактор или култиватор. То су посебно дизајнирани инокс танкови слични онима за ферментацију пива. У њима се контролишу услови температуре, влаге, кисеоника и других микрооколишних услова. Ћелије су причвршћене на својеврсне вешалице тако да расту у облику дугачких тракица имитирајући раст мишићних влакана.

Додају им се угљенохидрати, аминокиселине, соли, масноће, витамини, фактори раста и друго. Почињу да расту експоненцијално и при одређеној дужини се убирају (за две до три недеље), па се смеса ових ћелија формира у жељени облик и зачини у жељени производ као што су пљескавице, ћевапи, крокети, кобасице, паштете и слично. Тренутно се тестирају технологије 3Д штампа не би ли се до у детаљ имитирао неки популарни комад меса. Једна од компанија предводница на овом пољу је “Упсиде Фоодс” у коју и Бил Гејтс инвестира, па заговара прелазак на месо неживотињског порекла.

Нека истраживања кажу да бисмо производњом меса путем технологије ћелијских култура користили за 99 одсто мање пољопривредног земљишта, за 96 одсто мање воде, те бисмо смањили производњу штетних гасова за око 96 одсто, а све у поређењу са класичним сточарством.

Осим технологије производње меса из ћелијских култура, већ се производи и “биљно месо”. Ово заправо није месо већ биљне беланчевине које имитирају производе животињског порекла. Произвођачи користе неке од следећих сировина за његову производњу: беланчевине из грашка, соју, кромпиров скроб, кокосово уље, пшеницу, сочиво, орашасте плодове и разне грахорице. У неким производима се користи млеко и јаја па нису погодни за вегане. Овим производима је недостатак тај што садрже премало витамина Б12, као и мање цинка и неких других минерала у односу на право месо. Додатно, већина ових производа садржи више натријума од правог меса.

Како укусом биљке ипак не могу да имитирају намирнице животињског порекла, у ове се производе морају додати разне ароме и зачини. Процесуиране биљне беланчевине су онолико здраве колико су здрави тамо додати адитиви па је добро читати декларације пре употребе. “Беyонд Меат” је један од познатијих произвођача “биљног меса”. Компанија “Импоссибле Фоодс” се специјализовала за производњу производа биљног порекла који имитирају пилеће крокете.

Разлози за убрзано проналажење нових технологија производње хране

Месо добијено из лабораторијски произведених мишићних ћелија још је у фази Р&Д (истраживања и развоја) иако је технолошки напредак видљив свакодневно. Најважнији разлог за научну трку са временом смо споменули, недостатак расположивих пољопривредних површина које би се више могле искористити за производњу сточне хране или испашу. Познате су сцене крчења амазонске прашуме, а све ради узгоја сточне хране, првенствено соје и кукуруза.

Етички разлози такође изазивају пажњу становништва јер колико год модерно друштво било претежно наклоњено конзумацији меса, људи воле животиње. Проблем је што већином те исте особе због медијске цензуре немају увид у живот животиња на индустријским фармама, нити у њихове патње приликом транспорта и клања.

О јавно-здравственој компоненти се мање расправља, али у ово пандемијско доба она добија на важности. Велики део нових вирусних обољења која “покосе” људску популацију настаје и долази из животињских резервоара. Понекад су то дивље животиња, а понекад патогени свој пут ширења почињу у пребукираним индустријским фармама какве се практикују у развијеним државама.

Ни економски разлози нису занемариви. Због све скупљих улазних трошкова у сточарству, право месо показује константну тенденцију поскупљења, и једино га национална газдинства вештачки субвенцијама одржавају ценовно прихватљивим ширем делу потрошача. Али, лако је за закључити да ће право месо постати луксузна роба у догледно време. С друге стране, вештачко произведено месо постаје све јефтиније како производне технологије напредују.

Екологија се такође, учестало спомиње у овој причи. Проблем данашњег сточарства многи климатолози виде у великој количини излученог метана у атмосферу с интензивних фарми. Проблем су емисије гасова самих животиња, као и начини одлагања ђубрива.

Вртоглави напредак међу водећим светским силама

У Сингапуру су регулаторна тела већ уградила синтетичко месо у своје правне акте и такво се нуди у специјализованим ресторанима. Холандска компанија планира да пласира синтетичке пљескавице на европско тржиште у 2022. години.

Јапан је инвестирао 20 милиона долара у старт-ап компанију која ове године планира да у ресторане, а 2023. у супермаркете, лансира синтетички “фоие грас”. Израелски произвођач управо преговара са трговачким ланцима за дистрибуцију одреска од синтетичког меса унутар САД-а, Азије и Европе.

Компаније “БлуеНалу” и “Финлесс Фоодс” већ производе рибље месо произведено технологијом ћелијских култура.

Храна из ћелијских култура је већ међу нама

Да не буде забуне, ћелијске културе су већ међу нама јер последњих 30 година се све комерцијално доступно сирило производи из ћелијских култура, а не из желудца телета. Додатно, данас можете већ купити млечни сладолед добијен ћелијским културама. И ген за синтезу млечних протеина је изолован и унет у гљивични организам који се зове Трицходерма. Ова Трицходерма се онда храни шећерима и добијамо протеине сирутке који се могу додавати у јогурт или додатке исхрани за спортисте. Чак се и технологија производње јогурта, пива, хлеба и сира већ базира на производњи ћелијских култура.

У 2013. години цена једне синтетичке пљескавице је била 250.000 евра. Данас већ постоје процене да се 0,45 кг синтетичког меса може купити за 50 долара. Компанија “Моса Меат” може произвести пљескавицу од синтетичког меса за девет евра. Израелска фирма “Футуре меат” је успела да снизи цену лабораторијски произведених пилећих прса на четири долара за 100 гр. Цене ће и даље падати.

Научни изазови пред нама

Научници покушавају да убрзају раст ћелија, рециклирају медије за раст, постигну већу ћелијску густоћу произведеног меса. Додатно, у произведеном месу недостају масти животињског порекла које повезују ткиво дајући му одређену конзистенцију, па утичу на укус. Пред научницима је задатак како укомпоновати масноће међу мишићне станице па да оне укусом и обликом имитирају одређени месни део као што је пилећи батак или говеђи одрезак.

Маркетинг синтетичког меса заснива се на поставци да за стварање ових беланчевина није било потребно искрчити шуму, нити одузети живот живом бићу. Звучи добро. Ако синтетичко месо буде произведено без додатака ГМО-а, хормона и пестицида могло би бити прихваћено.

Како велики део научне заједнице учествује у развоју вештачког меса не би ли из једначине избацили употребу живих животиња, велики проблем представља коришћење ФБС (Фоетал Бовине Серум) који се додаје у хранљиви медиј, а добија се од говеђег нерођеног плода.

Водећи произвођачи

Бил Гејтс, познат је као инвеститор преко “Бреактхроугх Енергy Вентурес” у неколико фирми: “Беyонд Меатс”, “Импоссибле Фоодс” и “Упсиде Фоодс”. Прве две производе биљне беланчевине, а трећа је пионир производње меса из ћелијских култура. Према његовим речима, производња синтетичког не чини ни један одсто меса на светском тржишту, али ове компаније убрзано повећавају производњу.

Осим наведених произвођача у трку се укључује све више: “Моса Меат”, “Артемyс Фоодс”, “БлуеНалу”, “Финлесс Фоодс”, “Форк&Гооде”, “Јуст”, “НеwАгеМеатс”, “Орбиллион”, сви окупљени у Савез АМПС Инноватионс.

Да ли је сазрело време да личне страхове ставимо са стране и са разумном дозом опреза почнемо да прихватамо идеју о синтетички произведеном месу?

[table id=1 /]

Весна Мијат / Агроклуб