Отац страдалог радника у фабрици “Милан Благојевић” у Лучанима: Директор отпустио моје сведоке, сина нећу продати

Отац страдалог радника у фабрици “Милан Благојевић” у Лучанима: Директор отпустио моје сведоке, сина нећу продати

(фото:Србијаданас.нет)

“Снага моја је у гробу, одатле црпим снагу. Кад год одем на његов гроб, а највише времена проводим тамо, ја сам се њему заклео да га нећу продати”, рекао је у емисији Персона нон грата, Милован Миливојевић, отац радника који је пре четири и по године погинуо у фабрици “Милан Благојевић” у Лучанима. Објашњава и да је због тога постао непожељан у свом комшилуку, фабрици и граду, као и да га људи са којим је провео живот данас избегавају.

Како је рекао, у тој фабрици је његов отац дочекао пензију, он ради 35 година, а његов син је из те фабрике отишао у гроб.

„Иза свега овога, нажалост, стоји држава. Иза директора стоји држава, да не стоји, зар би био преко 40 год директор, то је директор из Титовог времена, променило се толико председника и премијера, а он је ту. Он се јавно тиме хвали“, каже Миливојевић.



Подсетимо, неколико стотина радника предузећа „Милан Благојевић – Наменска“ из Лучана, окупило се испред и у близини Основног суда у Ивањици, како би изразили подршку Радошу Миловановићу, генералном директору тог предузећа. Миливојевић каже – мислио сам да су ми то пријатељи.

„То су људи који су порасли са мном, са мном играли кликере, који су дошли да подрже диртектора, да мени псују мајку, да кажу како желим да затворим фабрику. Толико сам увреда преживео тога дана, жена је имала прединфарктно стање, умро бих не бих знао да су ми то непријатељи, а не пријатељи, који су код мене седели на слави, долазили породично. Нико није дошао после тога, поједини кад ме виде или ми се јаве, претпостављам да их је стид, можда осећау гржу савести. Нажалост јесам персона нон грата у Лучанима, нисам био док нисам изгубио сина. Васпитавао сам децу да раде часно и поштено и живе нормалан живот, десило се шта се десило и ја сам постао непријатељ варошице, фабрике, људи, дојучерашњих пријатеља. Кад сам своје дете сахранио, не пада ми напамет да нечије оставим без хлеба“, поручује Миловановић.

Како каже, осим пар медија, у држави нема подршку.

„Тај исти директор је локални шериф нашег места, све је у његовим рукама и његовог сина, његов син је на стадиону, он је њему обезбедио читав спортски центар, фудбалско царство, а мом сину су обезбедили гробницу. Тај исти директор је страх и трепет тамо, он запошљава и отпушта, конкурса нема, прима кога хоће, ко је подобан, послушан. Отпустио је 4-5 мојих сведока. Људи ако морају јаве ми се, не смеју да седну са мном, ако би сели то би било јављено директору и биће проглашени његовим непријатељима“, прича Миливојевић.

„Они што прате таблоиде пишу све и свашта – како смо страни плаћеници, Ђиласовци, како радимо за стране агентуре“, додаје.




На питање шта је са породицом другог страдалог радника, Миливојевић каже да су они били на разговору код директора ид а су се договорили.

„Потписали су вансудско поравнање, шта су добили, за новчану надокнаду знам добро, асфалитрали су им пут до куће, колико су пара добили не знам, одустали су од гоњења, урадили су што и сви остали. Ја нисам могао, док сам жив нећу своје дете продати“, поручује.


Прочитај још: 


Описао је и како је дошло до сусрета са председником Србије Александром Вучићем.

„Ја и моја породица смо пре тога обишли све прагове државе, институције, пет пута смо били у Министарству одбране, пет пута у Председништву, подносили захтеве, све доказе што смо имали, то смо носил у Председништво и писали молбу. Ми смо буквално из малина сели у ауто и то на инсистирање супруге и ћерке, то је било 2018, кад су биле поплаве код нас. Нисам био за то, успео сам да прођем две блокаде. Нисам био свестан да ми је Вучић рекао да мој син не ради на манекенској писти, желео сам да дођем до њега, не тражим ништа само судски поступак. То су били тренуци кад сам био ван себе, да сам тог момента схватио те речи, нормална ствар да бих му одговорио, питао бих га зар се на манекенској писти гори, јел неко страдао на писти? Нисам био свестан, тек после кад сам чуо… Изговорио је нешто где је потценио мене и мог сина“, прича он.

Након тог сусрета у Лучанима, председник их прима на разговор. Миливојевић каже да су му однели све доказе које су прикупили.

„Све од папира, почев од Министарства одбране, Министарства рада, инспектора рада, од вештачења лажних. Ја сам му рекао обратићу вам се као родитељ родитељу. Изнео сам му све што сам имао, оставио документацију, изјаву осам сведока оверену код нотара, обећао нам је помоћ. И мало после сусрета је покренут поступак. Никад не би био покренут поступак против тог директора, исти тај председник је утицао да се покрене поступак, ја не бих никад успео. А нема где нисмо били“, наводи.


[table id=1 /]


ПРАТИТЕ НАС НА МРЕЖАМА

ТЕЛЕГРАМ       ТВИТЕР         ФЕЈСБУК


 



Н1

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

1 утисак на “Отац страдалог радника у фабрици “Милан Благојевић” у Лучанима: Директор отпустио моје сведоке, сина нећу продати

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета