ОВИ НАРОДИ НЕМАЈУ ПОВИШЕН ПРИТИСАК, НИ ХОЛЕСТЕРОЛ Научници тврде да је тајна у лековитим намирницама

Закључци истраживача су да популација која живи на Средоземљу има ниску стопу гојазности и хроничних болести као што су дијабетес, срчана обољења и повишени холестерол.

Медитеранска исхрана углавном се фокусира на унос маслиновог уља, као важан извор корисних масти и једина је на свету којој Светска здравствена организација до сада није пронашла ману! Једноставно, она је најздравија од свих!

Представљамо основна начела којих се медитеранска исхрана придржава, као и намирнице које избегава у широком луку.

Медитерански регион је познат по својим здравим рецептима и навикама у исхрани које истичу сезонске, традиционално припремљене и сасвим природне производе. Начин исхране везан за овај регион посматран је кроз разне научне студије још од 70-их година прошлог века, а закључци истраживача су да популација која живи на Средоземљу има ниску стопу гојазности и хроничних болести као што су дијабетес, срчана обољења и повишени холестерол.

Медитеранска исхрана подразумева житарице, махунарке, пасуљ, поврће, воће и рибу. Кухиња са подручја око Средоземног мора подстиче да се једе мање црвеног меса и производа од њега, јер имају висок проценат масти, калорија и холестерола. Као традиционални начин исхране, медитерански унос хране у тело смањује проценат холестерола и одржава стабилним ниво крвног притиска, без лишавања тела различитих важних хранљивих материја које су му потребне.

Израз медитеранска исхрана се усталио у говору нутрициониста, а за све којима није јасно шта она представља, ово су основна начела и правила тог типа исхране. Дакле, медитеранска исхрана подразумева:

– Пити мале количине јогурта и јести посебне врсте сира, јер садрже калцијум

– Конзумирање интегралних житарица и скроба, као што су тестенине, хлеб, пиринач, булгур, мекиње и кромпир
– Употреба рибе, која се обично или грилује или кува, једе се више пута недељно, а највише се препоручује туна, лосос или скуша, док се сасвим избегава пржена риба

– Јести кувана јаја неколико пута недељно

Јести црвено месо, али не више од једном недељно

– Јести два вегетаријанска јела бар једном недељно

– Конзумирање различитих врста махунарки, поврћа, лековитог биља, житарица, свежег воћа, како би се смањио ЛДЛ холестерол у организму, што доводи до губитка тежине
– Обавезни су ораси, јер садрже висок проценат масти, а осим њих пожељни су и лешници и бадеми, уз опрез да се не конзумирају претерано

– Јести барено поврће

– Увек користити маслиново уље уместо маслаца и других уља

– Јести свеже воће уместо слаткиша

– Пити кафу и чај, али без шећера и умерено

Намирнице које се никада на налазе на менију медитеранске кухиње:

– Прерађена храна

– Пржена храна (помфрит, пилећа крилца, све пржено у дубоком уљу)

– Брза храна (пецива, роштиљ, хамбургери, пица)

– Пића са високим процентом шећера, као што су разна газирана безалкохолна пића и њихове дијететске варијанте, као и индустријски произведени сокови

– Кобасице, хамбургери и сланина (месне прерађевине)

– Торте и колачи

– Високо калоричне прерађевине од меса

[table id=1 /]

Ало.рс