Здравкова прва година слободе: Интелектуални штакори квазиполитичког премијеровог сна!

Прва година слободе – рече Здравко! Лијепо звучи за око и уши, топло ти у души, живиш у првој години слободе након страховладе, диктатуре и комунистичког терора ДПС-а. Слобода је увијек била узвишени појам, мотив за људско уздизање, стварање, за смисао живота. Увијек је била недостижна, увијек некако на дохват руке, али је измицала са прстију, лијепила се за будућност и није пристајала да буде свучена у сурову свакодневницу стварности и садашњости. Ипак, Здравко каже да је слобода ту, да је међу нама већ 12 мјесеци и да јој је врата отворио баш он, Здравко, црногорски премијер, чудо од човјека и политичара, експерта и пророка! И каже да је слобода садржана у његовим и Милојковим програмима „Европа здај“ и „Црна Гора одмах“. Каже они су слобода, бољи живот, земља дембелија, живот достојан човјека, политичка халуцинација која је постала визура свакодневице!

Тражи Здравко да му вјерујемо, да је слобода дошла, раширила се овим брдима и међу њеним врховима одмара већ 365 дана. И баш толико траје владавина црногорског експерта, пророка, носиоца нових црногорско-синајских таблица! Каже Здравко да је слобода стигла, да се може срести на улици, да се може разгледати по ријекама и планинама, да се осјећа у свакој кући и да укућани више не могу да издрже од навале слободе, па срећни скачу по столицама и ваљају се по креветима, не пале телевизоре, него директно посматрају плодове слободе! Каже Здравко да је слобода напунила прву годину, да је проходала, растрчала се и да је не види само онај који неће да је види, који нема очи и који неће да призна да живи у слободној земљи слободних људи, гдје на сваком ћошку виси по једно слово од слободе! Каже Здравко слобода је дошла, стигла је возом преко Колашина или Бара и раскрила се над овом земљом уморних и преварених сељака, доучерашњих идеолошких и осталих робова једне наопаке власти која осим свога није знала за остале џепове и осим своје позадине није пунила ничије остале кућне и друге разне буџете!

Треба ли да вјерујемо Здравку да је слобода дошла, да се усидрила међу нама, а да је њен сидраш баш он, Здравко из Цуца, политички педесетогодишњи спавач, који се пробудио тек у 62 години и одмах испољио огроман политички таленат, све ствари поставио на права мјеста и свакоме дао оно што заслужује, а одузео оно што је другоме отео? Треба ли да вјерујемо Здравку да би без њега и даље бауљали у тамној сјенци једне бестидне и неокомунстичке партије и да бисмо и даље приносили дарове њеном шефу, омиљеном и великом вођи, оцу нације и свеукупне деградације Црногораца и Црне Горе! Треба ли да вјерујемо Здравку да је онако како каже, јер боље и даље види од нас, обичних и јадних смртника. чији су нос и очи заглављени у идеолошкој или квазиидеолошкој овдашњој вукојебини, гдје од чопора вукова ни главе не можемо да подигнемо, а да нам неко не одсјече уши, залијепи на уста и каже да је то природна комбинација екпсертског поимања слободе и новог политичког таласа, односно цунамија који је изазвао Здравко и његових 12 разбојника, пардон министара? Треба ли да затворимо очи и сањамо Здравкове снове и да се не будимо, као Мигуел Унамуно, јер ти снови, односно Здравкове визије, су наш живот, смисао, стварање и слобода? Треба ли да свако јутро сами себе ишамармо и пљунемо у огледало и промијенимо сочива и наочаре, јер не видимо оно што нам Здравко каже, што нам премијер објављује и што нам обећава да ће доћи и то већ сјутра, можда најкасније прекосјутра, али је ту, намаља се иза Гарача или се већ обрушава низ Дољане и Малесију и само што није стигло на Коник, Маслине и Муртовину, али се већ осјећа у Улици Слободе, а напипава у Блоку 5 и Толошима?

Треба ли Здравко да опет као и претходне три деценије вјерујемо у приче оних који боље и даље виде од нас, који нас чувају од нас самих и који наше душе његују у својим кухињама и чувају залеђене у својим фрижидерима? Треба ли Здравко да опет пљунемо сами себи у лице и да опет признамо да не видимо оно што видимо, да не осјећамо што осјећамо и да благе везе са мозгом немамо?

Треба ли Здравко да још једном након 30 година тираније, безбожја, антисрпства и осталих ДПС непочинстава, повјерујемо у твоје снове и умјесто тебе их одсањамо и још једном себи пресудимо и кажемо да смо непоправљиви интелектуални адолесценти, духовни скоројевићи и одрасли људи у пеленама?

Треба ли Здравко да још једном више вјерујемо свима другима него властитим очима? Треба ли, треба ли Здравко да још једном повјерујемо у лажне пророке и сами себи пресудимо да нијесмо људи, него обични штакори, који не виде како живе бајно и сјајно, него то неко други треба да нам каже? Треба ли, Здравко, треба ли?

[table id=1 /]

Иван Милошевић/srpska24.me