„Донације“ из Кине враћаћемо деценију или две, задужење осам милијарди долара

Иако политички лидери у Србији капитал који долази из Кине често представљају као инвестиције, које су производ добре сарадње две земље, највећи део новца долази преко кредита, које ће Србија морати да враћа наредну деценију или две. Према истраживању Европског центра за азијске студије, реч је о задужењу од око осам милијарди долара, док су инвестиције око три милијарде.

На основу јавно доступних података и изјава званичника од 2009. до 2020. године Србија је са Кином потписала уговоре о инфраструктурним пројектима, који достижу висину од око 7,5 милијарди евра, објашњава Стефан Владисављев, један од истраживача.

„Што фактички значи да ћемо, што већ исплаћујемо, што у будућности у наредном периоду, ви сте поменули тај период од 20-25 година, зависи од уговора до уговора, Кинезима, заправо кинеским фирмама исплатити нешто више од осам милијарди долара“, објашњава Стефан Владислављев из Београдског фонда за политичку изузетност.

Драгана Митровић, професорка на Факултету политичких наука, сматра да је добро да долазе кинеске инвестиције, али не оне које се сливају у прљаве индустрије.

„Већ би било добро пошто је Кина глобални лидер у примени обновљиве енергије, инсталације обновљиве енергије, али такође лидер у технологијама обновљиве енергије било би добро да овде видимо веће инвестиције, не само куповања од Кине, већ заједничка истраживања и пренос технологије. Отварање таквих погона зелених индустријских зона које ничу широм Кине“, рекла је Митровић.

Она објашњава да треба водити рачуна о квалитету економског амбијента, али указује да је негативна ствар то што су кинески кредити најчешће везани за пројекте у енерго и саобраћајној инфраструктури, које у Србији спроводе кинеске фирме са кинеском радном снагом, технологијом и репро материјалом.

„Који се, пак, спроводе на основу политичких договора на највишем нивоу без конкуренције, када је у питању можда нека друга понуда која би била повољнија, без довољне или уз одсуство транспарентности и увида јавности, локалних заједница стручњака. Такви процеси дају простор за ширење коруптивне праксе“, сматра Драгана Митровић.

„Оно на шта се често указује јесте да је рецимо за један километар аутопута цена за поједине уговоре у Србији много виша него за одређене пројекте који се, на пример, имплементирају у Норвешкој. А ради се о сличним теренима, не ради се о томе овде је равница, овде је планина, дакле врло сличним пројектима на шта су указивали различити експерти“, додаје Стефан Владислављев.

Питање је, каже, и да ли ће кинески капитал бити залог за будућност када је реч и политичким одлукама које могу бити доношене под утицајем Пекинга.

Н1