ДА ЛИ ЕЛ ДОРАДО ЗАИСТА ПОСТОЈИ НА БАЛКАНУ И ЗА КОГА?

ДА ЛИ ЕЛ ДОРАДО ЗАИСТА ПОСТОЈИ НА БАЛКАНУ И ЗА КОГА?

Србијом крстаре продавци магле и илузија, у замену за Живот.

Више се не зна број компанија ни истражних поља. Сваки дан нова опасност. Док смо развучени између десетина некаквих инвеститора и компанија, јесмо свесни да је наш највећи проблем власт, али да ли смо заиста свесни ко уз њих игра велику улогу у срамној вековној распродаји свега живог и неживог у Србији?
Када говоримо о рударству зна се да мислимо на Велику Британију, Аустралију, Канаду…

Турбулентна историја народа Балкана узрок је многим расељавањима што се за појединце није увек лоше завршавало јер ипак смо амбициозни, а знамо и како може „испод жита“ јер овде је вазда тако бивало.

Милош Бошњаковић је до 1996. радио као полицијски инспектор у Тузли, по професији правник, одлази из Босне и Херцеговине на Нови Зеланд, па у Аустралију.
На наше просторе се враћа са фирмом Eastern Mining која је основана 2012. у Сарајеву.




Господин Бошњаковић најављује почетак ископавања злата и још пет других метала за 2022. у Варешу, Босна и Херцеговина.
Сестринска фирма је Adriatic Metals, основана у Великој Британији, послује и на Лондонској берзи. Господин Бошњаковић је власник 5,4% деоница те фирме.
Компанија Adriatic Metals на свом сајту рекламира два важна пројекта:

-пројекат Рашка – Кизевак, Саставци (сребро, цинк, олово)

-пројекат Вареш- Веовача, Рупице (злато и видећемо шта још, велики је избор)

14. маја 2020. Бошњаковић обавештава јавност да је „дугорочни циљ Eastern Mining-a ширење на целу Босну и Херцеговину, а можда и на регију.“
Па, Бошњаковићу, да није мало много да прекопаш целу земљу, а онда и регију? Све и цвеће да садиш, што је много много је.
Само 5 дана након ове мегаломанске изјаве, објављена је вест о канадској компанији Tethyan која трага за металима и која купује спрску компанију EFPP која је у том тренутку власник две дозволе за истраживање (Кизевак и Саставци, околина Рашке).




Ова трансакција је Тетијану била неопходна како би њих купила аустралијска али ипак регистрована и у Лондону, Adriatic Metals, која код Вареша има две концесије.
Дакле, Канађани купују српску фирму EFPP, а Канађане онда купује Adriatic Metals.

Бошњаковић је заправо почео као Sultan Corporation Limited, па је мало био Balamara Resources Limited, а онда се и они утапају у Adriatic Metals.
Наш човек је сналажљив, зна како треба и уме. Мало су те малверзације, велики је ово регион, може ту да се направи небројено много пројеката и препрода заједно са лиценцама.
А кад се компанија већ котира на берзи, то није ни мало.

Знамо и да је сам Рио Тинто зарадио огромну количину новца само зато што су лажно тврдили да имају једно од највећих налазишта литијума у свету.
Елем, наш умешни земљак присутан је негде као оснивач, негде као директор али увек на исти начин: развијеш домаћу фирму таман толико да добије дозволе за истраживање а онда ту фирму утапаш у стране које успеш да угураш на берзу, аустралијску, енглеску или по могућству обе. То се ради и са фирмама из Босне и Херцеговине и из Црне Горе.


Прочитајте још: 


Загорчавање живота сународника му дође онако гратис.

Дотични господин има везе са следећим локацијама: Цер, Букуља, Рековац, Крајковац, Врање, Добриња, Прањани, Сиоковац, Рековац, Урсуле, а где је Цер ту је и Јадар.
У Сарајеву је регистрована још једна фирма, Sandfire која је заправо резерва за Lykos коју је основао Бошњковић. У Sandfire се Бошњаковић не појављује отворено, али његов другар Карл Шимић (чији родитељи побегоше из Југославије након Другог светског рата) стоји главом и брадом.




Други добар Бошњаковићев пријатељ је у Србији већ познат, још од афере са никлом који је баш тада заступао BHP Biliton, а био је некад директор у једној од Бошњаковићевих фирми. У питању је господин Радомир Вукчевић, тесно повезан са Аном Коларевић, сестром Мила Ђукановића.

Треба му одати признање и за врхунски одрађен Мојковац кад радници остадоше без плата и без акција које је требало да са стажом добију јер им је месечно одбијано 3% од плате.
Готово исто се десило и у Варешу.

Овакве потезе може да вуче само неко ко има добре везе у постојећем естаблишменту што овај човек сам за себе тврди да има.
Сви знамо да иако је фараон само један, постоји неко ко је годинама задужен за прљаве али скупе послиће, посебно кад је у питању енергетика.
Неки је зову багерка, неки коридорка. Како год је звали, Зорана Михајловић је та која је најавила отварање рудника у Рашкој за 2024. Зорана је та која дели дозволе шетајући из министарства у министарство и са собом водећи свој верни тим.

Зорана је та које са другим штеточином из околине Рашке, Бојаном Јаковљевићем још 2011. помпезно најавила „Српска напредна странка планира да гради нове електране и да отвара нова рудна поља..“

Такође остаје питање ко је Рохану Патнаику (из текста о компанији Волт) средио српско држављанство. Сазнаће се.
А Бошњаковић, Шимић и хрпа нечасних геолога који са њима шетају по измишљеним компанијама лешинарећи над оним што је од Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе остало би свакако требало да одговарају за све ово и још много тога. Ко је коме дао информације од стратешког значаја за земљу, ко је шта продао и за колико.
„Не бојте их се дакле; јер ништа није скривено што се неће открити, нити тајно што се неће дознати“, Лука, 12,2

Велико ХВАЛА на информацијама људима из Власенице, Мојковца и Вареша,
поздрав из Рађевине и Јадра

Марија Алимпић, Заштитимо Јадар и Рађевну



За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета