ТИТО ЈЕ ПРОМЕНИО ПРЕЗИМЕ ЗВЕЗДИНОЈ ЛЕГЕНДИ: Били су Стојановић, а онда је државни врх умешао прсте!

Некадашњи фудбалер Црвене звезде Бошко Ђуровски испричао је како је његова породица одбацила презиме Стојановић.

Као фудбалер девет година провео је у Црвеној звезди, а као тренер радио у њој у три наврата. Без икакве сумње, Бошко Ђуровски једна је од највећих клупских легенди црвено-белих.

У разговору за Курир, некадашњи фудбалер објаснио је своје порекло и открио до сада непознате детаље о историји породице. Испричао је Бошко како је његов отац заправо рођени Београђанин који је стицајем околности завршио у Македонији, а како је презиме Стојановић које су до тада носили “случајно” постало Ђуровски!

Дешавало се то након другого светског рата, када су Јосип Броз Тито и његови сарадници имали велику улогу на дешавања у данашњој Северној Македонији.

“Наше изворно презиме по оцу било је Стојановић, а по мајци Петровић. То презиме Стојановић носио је мој деда Никола. Кад су моји отишли у Македонију, онда су се дешавале неке ствари… Како то да ти објасним… Такво је неко време било… Тито и његови сарадници вршили су притисак на народ да се узима презиме по неком претку и да се додаје -ски на крај, уместо -ић. Мој прадеда био је Ђура и онда су по њему моји прихватили презиме Ђуровски”, испричао је Бошко.

Велика легенда црвено-белих и човек који је пети по броју наступа у клупској историји објаснио је и како се његова породица из Београда преселила у Македонију, где су касније рођени он и брат Милко, бивши фудбалер Црвене звезде и Партизана.

“Тата је рођен у Београду, али је почетком Другог светског рата прешао у данашњу Македонију. Само је стриц остао у Београду. Мој деда Никола био је херој из Првог светског рата, рођен је 1892. Човек који је прешао голготу са српском војском. Нажалост, ја као дете нисам много запиткивао о томе, а у то време се о Првом светском рату више ћутало него причало. Жао ми је што не знам више појединости о томе. Занимљиво за њега је да није волео фудбал! Ето, то знам. Гајио је виноград, имао неки свој свет… Кад сам му рекао да идем за Београд да играм фудбал, он ми је казао ‘Шта ће ти то?! Боље да ти купим хармонику, па ти на Калемегдану свирај и узимај паре!’ Њему је то остало пре рата, јер се тако добро живело у предратном Београду”, рекао је Бошко Ђуровски.

Мондо.рс