Архим. Лазар Абашидзе: Човек који не види свој грех налази се у чудном, неприродном одушевљењу

А човек који не види свој грех налази се у чудном, неприродном одушевљењу, он као да је пијан! Чиме да се бави? Он не види да има неке нарочито тешке грехове, у себи такође не види ништа нарочито, а ако и види, „па шта да се ради, Бог је милостив, опростиће!

Сви смо ми страсни.“ Човек не види да нешто треба да ради у себи и жели да изађе напоље. Сва његова делатност је усмерена ка напоље, он сам стално излива светлост и добро: милостиња, молитва за друге му причињавају такву „радост“! Он изгледа као светац, осим тога, какву превагу односи у поређењу с оним – покајником, хришћанином који се бави собом!

Али, каква је то страшна обмана у ствари! Ипак, како је тешко открити ову обману! Ту је неопходно истинско духовно виђење, оно би показало да се у срцу уместо Христа налази идол гордости, идол себичности који за извор сваког добра не сматра Бога, већ самог себе. И важно је да се схвати: виђење свог греха – не разумско знање својих грешака, већ покајничка ревносна захтевност према себи, мржња према лукавству, лицемерју, претворности у себи, мржња према човекоугађању, пози, свакој лажи, а не само према очигледно греховним жељама.

Виђење свог греха је дар Божји, први дар који благодат Светог Духа даје ономе ко искрено тражи Бога.

Архим. Лазар Абашидзе/ Православље живот вечни