ПРОКЛЕТСТВО И БЛАГОСЛОВ БЕЛОГ ЗЛАТА

ПРОКЛЕТСТВО И БЛАГОСЛОВ БЕЛОГ ЗЛАТА

Расте глобална потражња за литијумом, потребном сировином за батерије и акумулаторе у електричним аутомобилима. Највећи европски рудник литијума би требало бити изграђен у долини Јадра у западној Србији. Али ипак постоји отпор.

Благи јесењи ветар дува преко голих живих ограда пољског насипа. Црвени трактор лежерно пролази главним путем у западном српском засеоку Брезјак. Са брда иза гробља Момчило Алимпић указује на поља широке равнице јадарске долине. „За овај рудник треба уништити један од најплоднијих крајева Србије. Хоће да нас затворе у резервате као Индијанце и Абориџинце“, каже брадати воћар и председник грађанског покрета Заштитимо Јадар и Рађевину.

Аустралијско – британска рударска компанија Рио Тинто планира да уложи 2,4 милијарде долара у планирани рудник литијума код Лознице. Од 2026. године очекује се да ће фабрика Јадар производити 58.000 тона литијум карбоната годишње и катапултирати групу компанију Рио Тинто у ред десет највећих произвођача литијума у свету. „Јадар би могао испоручити довољно литијума за погон преко милион електричних возила годишње,“ каже извршни директор Јакоб Стаусхолм.



У отвореном писму Влади, професори Српске академије наука упозоравају на неприхватљиве ризике, те да пројекат Јадар није адекватно истражен нити транспарентан. Према речима професора хемије Богдана Шолаје, висок садржај арсена у руди представља опасност. У периоду од 40 година 6.000 тона арсена могло би да заврши на гомилама. Други ризик је велика вероватноћа да ће рудник потпуно уништити вредне резерве подземне воде, па у случају акцидента на депонији неће бити угрожено само снабдевање питком водом у региону, већ ће бити угрожени и бројни градови на реци Дрини и Сави.

Компанија Рио Тинто може бити сигурна само у подршку Владе Србије. „У зеленој трансформацији Европе Србија ће бити центар литијума. Надајмо се да ћемо заједно са Рио Тинтом овде развијати потенцијале за производњу батерија и електричних аутомобила. Од овог минерала желимо да извучемо највећу могућу корист за све људе, не само у Лозници, већ и широм Србије“, најавила је прошле године премијерка Ана Брнабић.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Празни прозорски отвори и разоткривени кровови најављују обећану прекретницу у Брезјаку. „Приватна својина, улаз забрањен“, наведено је на натписима испред неусељивих породичних кућа. Само предузеће има службу обезбеђења, која патролира околним селима: „Рушевине имају за циљ да обесхрабре оне који не желе да продају своја имања Рио Тинту. Желе да појачају психолошки притисак на људе који су још тамо“, каже Марија Алимпић, професорица француског језика.

Прочитајте још:  ДА ЛИ ЕЛ ДОРАДО ЗАИСТА ПОСТОЈИ НА БАЛКАНУ И ЗА КОГА?

Брзо растућа глобална потражња за литијумом узрокује раст цена, и жеља и моћи. Према извештајима српске штампе, такође се наводи да су немачке аутомобилске групе већ показале интересовање за оскудну сировину из балканске државе. „Србија са налазиштима литијума има велико добро“, изјавила је одлазећа канцеларка Ангела Меркел у својој опроштајној посети Београду у септембру: „Ако је цео свет заинтересован за то, заинтересовани смо и ми. То је јасно.“



„Сама Немачка има већа налазишта литијума од Србије“, прокоментарисао је потом коментатор београдског листа Нова. „Ако је тако онда се поставља питање зашто се не копа руда јадарит у својој спопственој земљи. Али Србија има нешто што вреди много више, има грађане који не желе да униште своју земљу за џак долара или евра због литијума.“

„Живот да, рудник не“, постављен је зелено-смеђи транспарент испод храста на улазу у Тршић. „Ако се остваре корпоративни планови, могао би одмах да затворим дом за старе са 50 места које водим. Ко жели да проведе своје последње старе дане на подручју рудника?“, каже Милан Старчевић. Србин говори о „тихој окупацији“: „Данас се готово више не воде ратове за ресурсе, они се једноставно купују.”

Према истраживању објављеном у лето, преко 30 посто испитаника је против концесије за Рио Тинто, преко 60 посто испитаника би дозволило само под строгим еколошким условима. Све већи отпор великом пројекту и јачање покрета за заштиту животне средине у Србији је оно што званично чини да Београд оклева да дозволи зелено светло за експлоатацију литијума. Свемоћни шеф државе Александар Вучић најавио је на лето референдум. Оставио је отвореним где, када и са којим питањем треба да се одржи.

Прочитајте још:  Ентони Годфри: Верујем да би ресурси литијума у Србији могли да донесу огромну корист за економски раст Србије



У међувремену, Влада чини све да демантује медијске написе да је Вучић, уз благослов ЕУ и САД, компанији Рио Тинто већ обећао дозволу за рад, и да би грађевински радови требало да почну одмах након парламентарних и председничких избора у априлу. „Нема договора. Неће бити одлуке о руднику пре него што се заврши процена утицаја на животну средину“, тврди министарка енергетике Зорана Михајловић.

Да ли се појаве литијума у долини Јадра показују као „бело злато” Србије или проклетство? Рио Тинто обећава и хвали се да ће отворити преко 2000 радних места у грађевинарству, за које се процењује да ће трајати четири године, и 1000 радника у руднику ће бити запослено дугорочно. Само у лозничком крају има 19.000 пољопривредника. Влада се нада индустријском квантном скоку кроз нагодбу произвођача батерија и добављача е-аутомобила. Али регион, који је по српским стандардима релативно просперитетан, живи углавном од пољопривреде и туризма.

Информативни центар Рио Тинто истакнут је на црвеној табли испред двоспратнице у Брезјаку. „Ако желите информације, морате заказати термин”, одговорио је портир срамежљиво на упит за брошуру о планираном пројекту. Групација обећава „нове иновативне технологије“ за ископавање литијума у Србији. Али је и његова црна репутација озлоглашеног еколошког грешника оно што у Србији наилази на скептицизам. Било у својим рудницима у Аустралији, Папуи Новој Гвинеји, Индонезији, Мадагаскару или Монголији, компанија Рио Тинто је често изазивала насилне контроверзе о контаминираним рекама, корупцији, кршењу људских права и уништавању заштићених споменика културе.



Брадати поп испред сеоске цркве у Недељицама нема времена за конверзацију. „Црква се може фотографисати, он није доступан да даје изјаве о руднику“, каже шкрт на речима духовник.
„Наши попови су преживели комунизам а сада узимају новац од корпорације која тера људе“, каже Момчило Ампилић, одмахујући главом: „Свуда покушавају да уђу. Својим донацијама подмићују и купују школе, спортске клубове, домове културе и цркву.”

Поток нежно и тихо жубори поред куће у којој је рођен српски реформатор језика Вук Караџић. На питање шта мисли о руднику, гостионичар у Музеју на отвореном у Тршићу пажљиво слеже раменима: „Питање је да ли се мали човек уопште нешто пита.“ Често би његови суграђани поверовали да је „о тој ствари већ одлучено“, уздише Старчевић, директор дома за негу старих лица: „Кажу да се ионако ништа не може учинити против тако моћне корпорације коју подржава држава. Људи су пасивни и чине премало да заштите своје здравље и животну средину.“

Прочитајте још:  ОЗБИЉАН КОРАК ПРИПАЈАЊА ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ АЛБАНИЈИ: Тирана и Приштина праве историјски споразум у Скадру



У цркви старој 315 година у Недељицама сликар финим потезима поправља фреске.
Учитељица Марија је сигурна да рудник неће прорадити, јер до сада је Рио Тинто успео да откупи само половину тражених парцела: „А за пројекте приватних компанија експропријације нису могуће.“

ПРОКЛЕТСТВО И БЛАГОСЛОВ БЕЛОГ ЗЛАТА
Crkva Sv. Georgija, Gornje Nedeljice

Међутим, када су усвојени посебни закони који су прошли кроз парламент за спровођење контроверзног пројекта великих размера Београд на води, српски владари и моћници су показали веома флексибилан приступ досадашњим прописима. Уколико процена утицаја на животну средину не да жељени резултат, Влада ће покушати да спроведе пројекат референдумом, страхује воћар и пензионисани адвокат Момчило Алимпић: „Никако се не би требало на то ослонити.“



Гавран гракће над пољима Брезјака. Откако је кренула са кампањом против рудника, морала је да предаје у четири школе на три места, прича учитељица Марија када се растајала са нама: „Немам ауто и тешко могу све то да постигнем, али то је њихова врста казне за мене.“

Самохрана мајка је још више забринута због мишљења и убеђења да се свет ослања на литијум за смањење глобалног загађења ваздуха. „Не може бити говора о зеленој агенди како тврди ЕУ када је у питању стварање нових зона жртава широм света. Батерије се користе само за складиштење енергије, која се често поново добија из фосилних извора. Литијум није решење. Како би се умирила савест удобношћу вожње електричним аутомобилом, овде би требало уништити огроман простор нетакнуте природе.“

Рајнише Пост, 16. новембар 2021.
Аутор: Томас Росер
Превод: Васељенска

"Српске школе на удару џендер лудила"

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

1 утисак на “ПРОКЛЕТСТВО И БЛАГОСЛОВ БЕЛОГ ЗЛАТА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
Српски језикРусскийEnglish