Председник Србије Александар Вучић опет муља

Када је пред пред јавношћу (а кад није), у свом утемељеном маниру психотичне личности (са мноштво гестова и честим мењањем модулације гласа) говорио о пљачкашко убилачкој организацији Рио Тинто, у чему би да се овјади и Маринка Тепић, бранилац Хашког трибунала, легалног иначе убице Срба, уз помоћ великог финансијера моста који ништа не спаја на Ади Циганлији, а кошта као београдски метро (у изградњи још од Бранка Пешића), и који је знан по имену Милован Ђилас, пардон, по имену Драган Ђилас, дакле, када је председник Србије Александар Вучић поново ухватио за гушу јавност Србије, из петиних жила загрмео је: „Не дам референдум!“

И референдум је стигао. И у моје поштанско сандуче.

А како сам чуо и у друге поштанске сандучиће, али не на електронској адреси, већ у оно гдестижу рачуни од електродистрибуције, инфостана, општинских служби, пореско и слично, здравствене службе код које имам регистровану здравствену књижицу, да би у подели личне адресе учествовали и оператери мобилне телефоније.

Да се не бих мислио о пореклу поседовања адресе, допис који ме вуче за уши за референдум, потписала је Републичка изборна комисија. Дакле, они такође располажу мојом адресом, исто као што ми и шаљу листиће за приступање гласању.

Али овај допис ме не позива на гласање!!!

Упозорава ме на нужност гласања за оне уставне промене које је из петиних жила, тојест беспоговорно и искључиво, без права приговора и јавног размишљања најавио председник Србије Александар Вучић. Што је сигурно, сигурно је.

Да ли Александар Вучић, као председник државе Србије (мени налик на пећину Али Бабе и четрдесет хајдука) има законска овлашћења да доноси ма какве законске и уставне промене? Нема. Али ту је скупштина са својим овлашћењима и у тој области. Јесте, ту је, али њу чине клонови Александра Вучића, као на пример, Марко Атлагић, парадигма оних који су остварили јединство ума, срца и воље са председником Србије Александром Вучићем. Неком се може учинити да у томе нема ничег лошег, будући да је то највиши вид родољубља. Али ако знамо да је Александар Вучић инцијатор Бриселских споразума, да је са Косова и Метохије протерао све и једну установу Републике Србије, да је легализовао границу између покрајине Косово и Метохија и осталог дела Србије, да је увео педербал, штоно новоговор зове „парада поноса“, што Жене у црном, Наташа Кандић, Соња Лихт… имају његову пуну подршку, што у школство уводи нове деструктивне правце (с обавезом обучавања наставничког кадра да не дају слабе оцене и не опомињу ученике…), што штити криминалце разних врста, од Палме па надаље… онда је јасно да Александар Вучић баш и није родољуб. А самим тим ни његови клонови. Па по томе следи да ни одлуке скупштине нису одлуке родољуба. Тачка.

Онда на сцену воље Александра Вучића ступа муљање. Оно што видиш, није оно о чему имаш свој суд – ту је Александар Вучић да ти разјасни шта је по среди.

Тако је и са овим писмом од Републичке изборне комисије.

Мене што се тиче то је један криминални акт. Исто као што је пре неку годину, уочи неких избора, маса младих активиста (што је леп израз за клона) Вучићеве странке по поштанским сандучићима, са уредно исписаним именом и презименом и пуном адресом, сејала позив на гласање за његову странку. Када сам то пријавио Шабићу, сазнао сам да нисам усамљен у пријави, да то исто раде и други, као Заштитник грађана (ваљда нисам погрешио име) он је покренуо поступак пред одговарајућим инстанцама и очас посла био уклоњен са тог места. Дакле, он је савесно радио свој посао и зато је, за пример целој Србији, уклоњен са свог радног места, а на његово место је дошло лице које савесно не ради свој посао.

По овом допису од Републичке изборне комисије цела избоирна комисија морала би да се, да је поштовање прописа, казни – кривично. Али како је председник Србије Александар Вучић рекао „Не дам референдум“, та очекивања биће лудом радовање.

Оно што пишти као сирене пред бомбардовање 1999., по наредби пријатеља Александра Вучића, Тони Блера, Била Клинтона, Герхарда Шредера, дакле, оно што пишти као сирене пред западно бомбардовање Србије, јесте овај допис који је стигао у моје поштанско сандуче, као и код оних који су ми то исто поновили.

Сам чин слања овог дописа је илегалан, што нас упозорава да ће и остало у вези са њим бити наопако и усмерено и против Србије и нас који се трудимо да препознајемо изопачења, наказности, болести и све што води у пропаст. Сама реченица коју је изговорио председник Србије Александар Вучић, „не дам референдум“, обесмислила је референдум, давши себи на важности као апсолутног господара Србије. Самим тим у земљи Србији је укинуо све законе, устав, и свеукупни живот. И то је једни јасно и раговетно у свецеловитом делању Александра Вучића. У тој реченици није било глуме, није било афектације, није било реторског кићења, нити ораторског претеривања. А оно што происходи из тог веома јасног става, да би добио на животности, да би се отеловио, зна то добро председник Александар Вучић, није могуће без муљања.

Срђан Воларевић/Васељенска ТВ