Норвежани грцају у кредитима – у просеку сваки становник Норвешке дугује банкама 74 000 евра

Упркос растућој пандемији вируса корона, сталним затварањима и рестрикцијама, норвешка привреда никад није стајала боље. Извоз убрзано расте, нарочито енергената, нафте, струје и гаса, за којима понајвише вапе на Старом континенту. Истовремено, огромни норвешки суфицит допуњују и производи традиционално тражени широм света – метали и риба, популарни лосос, а последњих месеци знатно је повећан и извоз електричне енергије.

Можда звучи парадоксално, али је неумитна чињеница да готово све богатство којим располаже Норвешка дугује мајци природи и оно углавном потиче из дубине мора и океана. Док се у државном краљевском трезору новац пресипа и кипи од суфицита, добар део популације грца под бременом дугова према банкама. Статистика, та сурова, често и неправедна, али мора се признати поуздана и егзактна наука, каже да целокупна норвешка популација тренутно дугује банкама око 4.000 милијарди круна (око 400 милијарди евра). Преведено с колективног дуга на задужења по глави становника, статистика показује да сваком Норвежанину, у просеку, као банкарска омча око врата, виси дуг од 74.000 евра, односно нешто више од 740.000 овдашњих круна. Било да је реч о стамбеним, потрошачким, кредитима за куповину аутомобила, бродова, чамаца, викендица или за покриће кредитних банкарских картица.

Дуг норвешких грађана у континуитету расте још од осамдесетих година. Само у последњих пет година заједнички дуг порастао је са три на четири хиљаде милијарди круна, наводи Кристијан Попе, истраживач за потрошњу са Универзитета Метрополитен у Ослу, уз упозорење да то Норвежане чини једном од најзадуженијих нација у свету. У Скандинавији су само Данци већи дужници према финансијским институцијама. Кристијан Попе посебно наглашава податак да се велики део младих парова задужио „не само до крова, већ и до димњака”.

Није тајна, нити се тиме открива топла вода, да кредити с пратећим и углавном претећим каматама, директно изазивају психичке тешкоће код дужника и могу да доведу до озбиљних здравствених проблема и обољења. Људи од искуства, стручњаци, склони су да успоставе паралелу: развод и брачни бродолом могу да буду тежак изазов за психичко стање и здравље супружника. Губитак посла или осећање извесног сиромаштва могу да нагризају, изједају или слабе човекову психу. Али, указују студије, дуг који неумитно расте, а који човек нема одакле и не може да врати, нешто је најопасније, најстрашније што може да га снађе у животу. Уз све то иде и срамота.

Најновија студија у Шведској показала је да људи који имају високе неизмирене дугове имају два и по пута веће шансе да изврше самоубиство од „обичних”, дуговима растерећених грађана. Од 180.842 Швеђанина који су били регистровани код извршитеља да имају велике и неизмирене дугове, 112 је дигло руку на себе.

Људе који не могу да се изборе с дуговима прате не само психички проблеми, већ и одређена доза стигме, односно обележја срама. Тај белег срамоте игра кључну улогу кад се дужници одлучују на самоубиство, објашњава истраживач Јерко Ројас са Универзитета Содерторнс у Шведској. Професор Ројас појашњава да овај феномен није својствен само Шведској, већ и целој Европи, где се дугови третирају као „тихе убице” и посматрају као морални проблем, пад и слом појединца у односу на целокупну заједницу.

Иначе, сваке године у Шведској самоубиство изврши око 1.000 људи. У Норвешкој број људи који подигну руку на себе варира од 600 до 700 годишње, што је више од шест пута у односу на број настрадалих у саобраћајним несрећама или број жена који изгубе битку против рака дојке.

„Ризик од самоубистава у Норвешкој због банкарских дугова сличан је као и Шведској. Студије такође показују да дуговања изазивају блаже облике психичких сметњи, као што су депресија, осећај стигматизације, али што је дуг већи, то може да изазове теже психичке болести, па чак и да доведе до фаталног исхода. Сваки дуг оптерећује све људе, али ако посматрамо посебне групе, дужници или клијенти са симптомима АДХД болести (хиперактивни поремећај, хиперактивност) су најризичнија група која може да прибегне суициду”, тврди Арне Холте, професор емеритус психологије здравља на Универзитету у Ослу.

Иако су камате у Норвешкој ниске и стабилне, експерти се слажу да су за здравље и судбину клијената најопаснији потрошачки и кредити за коришћење кредитних картица (мастер, дајнерс…), које банкари у жаргону зову несигурни или дугови без покрића.

Праву гиљотину представљају потрошачки кредити где су номиналне камате 15 одсто, односно реалне, ефективне иду чак и до 20 одсто. У опасној и ризичној зони су кредити за покриће коришћења кредитних картица и такозвани кредити за рефинансирање. Клијентима који су запали у финансијски шкрипац банка нуди да откупи и отплати дуг, у почетку им омогући да бесплатно или по нижим каматама мало „продишу” и промоле главу из живог блата у који су упали. Међутим, касније све дође на наплату и дужници још више тону у нове дугове.

Радован Павловић/Политика