ПОЛИТИЧКА коректност све суровије обликује и ограничава свест западних друштава.

Та друштва као да тону у својеврсну виртуелну реалност. А све је почело од забрањивања употребе неких речи и језичких конструкција.

Пре само пола века, у Лондону су они који издају станове на њиховим вратима, или по новинама, писали: „Само без деце, без паса и без Ираца“. Данас би за то исто заглавили на суду јер је забрањено вређати не само Ирце и децу, него и псе.

Данас се политичка коректност изродила у својеврсну инквизицију са потпуно кафкијанским правилима. А простор за слободу мисли и говора се свакодневно сужава.

Власти америчке државе Њујорк само што су донеле закон који прописује казне до 250.000 долара за употребу речи „нелегални мигрант“ или скраћено „нелегалац“.

А број нелегалних само у граду Њујорку премашио је милион и 300.000. Дакле: нелегални усељеници постоје, али речи које их означавају не смеју да се користе.

У Сједињеним Државама се већ одавно изговарање на јавном месту речи „nigger“ – ако то учини белац – обично квалификује као „расна мржња“.

За такав преступ су у Њујорку пре неки дан ухапшене две беле девојчице – од 10 и 11 година. Претходно су се у школском аутобусу потукле са вршњакињом црнкињом.

Млађој је одређена новчана казна, а против старије поднета кривична пријава.

Реч nigger воле да користе и амерички црнци, посебно неки црни спортисти. То је навело Федерацију америчког фудбала да уведе `нулту толеранцију` за њено коришћење чак и кад то чине црнци. За то ће следити избацивање из такмичења.

Немали број црних играча је ту меру критиковао, наглашавајући да у њој постоји скривено културно насиље и латентни расизам.

Слично је и у Европи.

Казне за огрешење о политичку коректност су минималне, али зато јавно жигосање најчешће уништава `грешнике`.

У многим земљама ЕУ негирање Холокауста доводи до кривичног поступка, дебеле казне или затвора.

Такав закон се стриктно примењује само у Немачкој.

Енглески епископ Ричард Вилијамсон је за то у Немачкој био осуђен на новчану казну, али пошто није напуштао своју Британију – засад није платио ништа.

У Шпанији је негирање Холокауста такође било постало кривично кажњиво, али је уставни суд те земље убрзо обзнанио да та правна норма угрожава право на слободу изражавања, па се отада не примењује.

У Орегону је пијани белац црнца возача камиона назвао „нигером“, а овај је изашао из возила и тако га ударио да је пао, ударио главом о асфалт и убрзо умро. Против црнца-возача није била ни оптужница подигнута.

Западни универзитети су расадници агресивне политичке коректности.

Универзитет Њу Хемпшира је за проблематичну прогласио и реч „Американац“ и препоручио својим професорима и студентима да користе речи „грађанин“ или „житељ САД“.

Није им препоручио да користе ни речи „материнство“ и „очинство“.

Реч „црнац“ могу користити само црнци.

Студентима је забрањена и фраза „овај испит ме баш силовао“ – зато што у близини могу бити жртве сексуалног насиља.

У Немачкој, која је у ЕУ лидер по проглашавању свакаквих идејних табуа, анонимни `експерти` сваке године прогласе по неку непожељну реч.

Њено коришћење није кажњиво, али онај коме се таква реч омакне – сам себе искључује из „круга пристојних људи“.

Примера ради, када је хистерија са MeToo била на врхунцу, критичари тог покрета су говорили да неке жене „изигравају жртве“ да би на томе зарадиле. Анонимни `експерти` су израз „изиграва жртву` одмах прогласили проблематичним.

Речи-жртава сваке године је све више. А простор слободног мишљења на Западу се смањује попут шагринске коже…

Викторија Никифорова/РИА НОВОСТИ/Факти.орг