Заменица вишег јавног тужиоца у Београду Весна Петровић, чије се име, из необјашњивих разлога упорно скривало од јавности јер је пре четири године присуствовала увиђају, када је у Дунаву пронађен леш некадашњег високог функционера ДС и СНС Владимира Цвијана, од Нове године се налази на новој дужности и то вршиоца функције главне тужитељке у Основном тужилаштву у Лазаревцу,

Основно тужилаштво у Лазаревцу једно је од 38 у држави које на минулим реизборима није добило главне тужиоце, већ је за њихов избор расписан нови конкурс и то седам дана уочи Нове године. Досадашњи главни лазаревачки тужилац Милорад Гајић није реизабран, већ је 29. децембра именован на нижу функцију, то јест поступајућег заменика. Иако је био на врху ранг листе за то место, са само једном противкандидаткињом, из неког разлога, није добио зелено светло републичке тужитељке Загорке Доловац и Државног већа тужилаца, који су одлучили да у Лазаревац пошaљу вршиоца функције до окончања новог избора.

Избор је пао на особу од поверења то јест заменицу вишег јавног тужиоца у Београду Весну Петровић, која је јавности позната из више медијских случајева, а надасве једног од најконтроверзнијих. У питању је случај мистериозне смрти некадашњег високог функционера ДС и СНС, некад блиског сарадника, а касније љутог противника председника државе – адвоката Владимира Цвијана.

Вест о његовој смрти запрепастила је прошле године јавност, најпре због чињенице да је успела да остане скривена пуне три године, иако је и сам Цвијан био у медијској илегали од сукоба са Александром Вучићем и разлаза са СНС још од 2014.

Контроверзе које су наставиле да шокирају јавност низале су се једна за другом, од тога да је Цвијанов колумбаријум потписан само именом „Владимир“, до тога да је деловало да је чак и његова бивша супруга из медија сазнала да је мртав, али и сазнања да су адвокатске коморе такође то прећутале када су га брисале из именика адвоката и наводно његов досије уступали припадницима БИА.

Поједине Цвијанове колеге биле су решене да ствари истерају на чистац и сазнају шта му се тачно десило, што је истовремено интригирало и целокупну јавност. Међутим, наишли су на зид ћутања и игнорисања, што је само додатно продубило сумње да се нешто крије.

Један од најупорнијих у откривању свих околности Цвијанове смрти још увек је београдски адвокат Иван Нинић. Истрага коју је повео са неколицином колега стартовала је од Вишег тужилаштва у Београду (ВЈТ) од ког је тражио да му уступи на увид предмет и све списе прикупљене од тренутка када је у Дунаву пронађен Цвијанов леш.

Због упорног игнорисања ВЈТ, Нинић се обраћао Поверенику за информације од јавног значаја, који је изнова и изнова тражио поновна разматрања да му се достави оно што је тражио. То препуцавање које је трајало месецима од контроверзи Цвијанове смрти направило је државну аферу, чији је део, из потпуно необјашњивих разлога, постала и тужитељка Петровић.

Да је она била дежурни тужилац на увиђају када је 2018. пронађен леш у Дунаву, Нинић је успео да сазна такође тек после наредбе Повереника. Да је ВЈТ, из неког разлога, имало проблем да открије њен идентитет видело се и по једном увредљивом одговору који је Нинић добио. На његово питање који заменик тужиоца Вишег јавног тужилаштва је присуствовао увиђају, тужилаштво је одговорило „дежурни тужилац“, док је име Весне Петровић опет морао да искамчи Повереник.

Зашто је скривано име тужитељке, чији је једини грех, бар по ставу ВЈТ, био што је кобног дана била дежурна, остало је нејасно. Покушај њеног скривања био је додатно збуњујућ из разлога што у време увиђаја, како је и само ВЈТ саопштило једном приликом, није било познато да се ради о Цвијану, већ о НН лицу.

Ипак, сазнање да је баш она, од педесетак заменика из ВЈТ, била део случаја Цвијан, отворило је нове сумње и спекулације о упорном заташкавању.

А зашто?

Весна Петровић је постала заменица у ВЈТ непосредно након што је пред Трећим основним судом окончан такође контроверзан поступак, чију је оптужницу она заступала. Радило се о суђењу Љубиши Павловићу, техничару с ВМА, оптуженом за диловање болничког анестетика, од ког је у апартману хотела „Хајат“ преминула Ивана Бодрожић – интимна пријатељица власника ТВ Пинк Жељка Митровића.

Случај ништа мање контроверзан од Цвијановог, остао је, по мишљењу већинског дела јавности недоречен. Насилна смрт у саобраћајки Иванине мајке и народне посланице Наде Бодрожић која је уследила током истраге, а која је отворено сумњала да јој је ћерка убијена, утицали су на то да и овај случај добије ознаку државне заташкане афере.

Истина, тужитељка Петровић је случај преузела тек након истраге ВЈТ које је закључило да Иванина смрт није последица убиства већ предозирања. Оптужницу коју је заступала против техничара с ВМА успела је да докаже и он је правоснажно осуђен на затворску казну, иако су и то суђење пратиле одређене нелогичности, контрадикторна сведочења и вештачења.

Име тужитељке Петровић нашло се у јавности у још једном „државном послу“ то јест саслушању Игора Јурића, оца убијене девојчице Тијане Јурић, који је у то време у јавности говорио о одређеном политичару педофилу.

Његово име није хтео да открије јер жртва није била спремна да сведочи из страха од одмазде, а тужилаштво је по службеној дужности морало да реагује због узнемирења јавности и позове Јурића на саслушање.

Иако се одазвао, Јурић ни на саслушању није открио о коме се ради, да би након годину дана, када је за подвођење малолетница јавно прозван Драган Марковић Палма, испричао како су га саслушавале чак две тужитељке, од којих је једна непрекидно улазила и излазила из кабинета како би телефонирала.

Испоставило се да је тужитељка Петровић била она која није била на телефону, али чињеница да се баш она, од педесетак и више својих колега, опет нашла у овом, за власт, пипавом случају, била је крајње симптоматична.

Претходно, још једна афера власти била је у њеним рукама, то јест процесуирање Игора Стаменковића, крадљивца тестова за малу матуру 2018, због ког је померан пријемни испит из математике. Због ове афере родитељи матураната тражили су оставку тадашњег министра Младена Шарчевића, док су ђаци изашли на улице да протестују.

Петровић је водила истрагу, а касније заступала оптужницу против радника штампарије у којој су се штампали тестови, а који је упркос бројним нелогичностима, недостацима, видео снимку са ког је недостајало 20 кључних минута, осуђен најпре на годину дана затвора, да би му касније био додељен кућни.

Нова.рс