Говорећи о досетки совјетског економисте Николаја Федоренка, Јуриј Малцев је илустровао проблем социјализма у свом предговору за Економску калкулацију у социјалистичкој заједници Лудвига фон Мизеса. Федоренко је тада рекао, према Малцевовим речима, „Потпуно уравнотежен, проверен и детаљан економски план за следећу годину био би готов, уз помоћ компјутера, за 30.000 година”.

Victor Shvets верује да је рачунарска моћ постигла напредак и да би „технологија ускоро могла да створи окружење у којем би државно планирање могло да пружи прихватљиве економске резултате уз истовремено потискивање друштвених и индивидуалних слобода“.

Г. Shvets је радио широм света као инвестициони банкар и сада је своје дистопијске идеје о будућности изнео у књизи The Great Rupture: Three Empires, Four Turning Points, and the Future of Humanity.( Велики потрес: три империје, четири прекретнице и будућност човечанства).

Shvets признаје да нам историја говори да је слобода једнака продуктивности, просперитету и срећи, док планирање у совјетском стилу ствара криминал, корупцију и глад.

Његово коришћење совјетских „добрих намера” чини читаоца запитаним у погледу његове наивности.

Аутор верује да ће до 2030. вештачка интелигенција (AI) „заменити већину истраживачких функција и доћи то тачке када ће моћи предвидети промене и чинити открића“.

AI ће моћи да донесе све оне несташне одлуке са којима се предузетници боре да их донесу.

Капитал ће бити распоређен савршено.

Потребе и жеље потрошача биће предвиђене без напора.

Shvets пише: „савремена вештачка интелигенција је у стању да манипулише нечувеном количином информација, и стога би вероватно могла да усмерава инвестиције на продуктивнији начин него што је то икада било могуће невидљивом руком Адама Смита”.

Shvets верује да научно планирање и државна контрола Николаја Бухарина „можда уопште нису били погрешни, већ су били само век испред свог времена. Данас би рачунарска моћ могла омогућити такво планирање без стварања стагнације и неефикасности совјетског система”.

Он даље каже да би идеје Ф. А. Хајека могле завршити на отпаду историје и да ће се капитализам слободног тржишта посматрати исто као и „спаљивање вештица“.

Све ово након што је већи део његове књиге провео у хроници како је слобода разлог због којег је Запад просперирао, а Отоманско царство, Кина и Русија заробљене у сиромаштву. Међутим, сада Американци седе около и гледају ТВ и играју се на својим компјутерима уместо да читају.

Shvets каже да је колизија финансијализације и технологије довела до грађанске дезинтеграције, „свих састојака римског ‘хлеба и игара’. Ескапизам, стагнирајући приходи и растуће неједнакости карактеришу већину западних друштава, а јавни сектор улази у дистрибуцију ‘бесплатног хлеба’.”

Млађи људи више воле него њихови родитељи да влада решава проблеме. Родитељи бејби бумера створили су децу која су зависна, навикла да освајају „награде за губитнике“. Shvets верује да је ово доба токсичније од пушења, са усамљеношћу, повећаним бројем самоубистава, опадањем писмености, дигиталним зависностима и смањеним аналитичким капацитетом.

Нови свет ће, према Shvets-у, бити праведан и користан за друштво, а неће доминирати слобода и индивидуализам.

Његово прорицање се заснива на четвртини миленијалаца који верују да је демократија лоша за друштво, а мање од трећине верује да је неопходна. Мање од половине европских миленијалаца подржава демократију упркос директном искуству са фашизмом и комунизмом.

Shvets види свет у којем аи преузима контролу и само 5 процената људи ће радити, а преосталих 95 процената неће морати, вероватно подржани порезима које плаћа 5 процената.

„Идеја „комунизма“ Карла Маркса биће наша заједничка будућност“, пише Shvets.

Друштво ће постићи тако висок ниво продуктивности „да ће људе ослободити потребе да се труде да би преживели, а до те фазе ће се вероватно појавити и алтернативни путеви личног задовољства“.

Мизес не би поверовао ништа од овога.

„Ниједан човек [или машина] никада не може да овлада свим могућностима производње, колико год да су безбројне, да би био у позицији да одмах доноси очигледне судове о вредности без помоћи неког система прорачуна“, написао је Мизес.

Он наставља:

Расподела на одређени број појединаца административне контроле над економским добрима у заједници људи који учествују у раду на њиховој производњи и који су за њих економски заинтересовани, подразумева неку врсту интелектуалне поделе рада, која не би била могућа без неког система обрачуна производње и без економичности.

Не може постојати лежерни облик комунизма.

„Ово је, дакле, слобода у спољашњем животу човека – да је он независан од произвољне моћи својих ближњих“, објаснио је Мизес. „Таква слобода није природно право. У примитивним условима то није постојало. Настала је у процесу друштвеног развоја и њен коначни завршетак је дело зрелог капитализма”.

Господине Shvets, постоји зрео капитализам. И, то није комунизам, марксовски или било који други.

Нулта тачка