Нова година у царској Русији..

„Прослава Божића и Нове године у Русији установљена је у време владавине Великог цара Петра 1, који је одлучио да се слави од 1 (14. јануара) 1700. године, пре него што је нова година наступила 1. септембра. Природно, Св. Петербург, основан 1703. године, постао је главни центар новогодишње свечаности.

Истовремено, новогодишње јелке су се први пут појавиле у будућој престоници, а почетак године је прослављен топовским поздравом са зидина тврђава Петра и Павла и Адмиралитета. Прослава је такође праћена богослужењима и литургијом.

Међутим, нису све традиције одмах укорењене – ако се топовска паљба наставила до краја 18. века, онда су након смрти оснивача Санкт Петербурга престали да постављају јелке. Ова традиција је обновљена тек у време цара Николаја 1. Све до краја 19. века новогодишње свечаности у престоници Руског царства биле су скромне, Божић је био много значајнији празник.

Штавише, у првој половини 19. века славио се у још већем обиму због тога што се 25. децембра славило и протеривање Наполеонових трупа из Русије.

Све ово време, Богојављење, које се слави 6. јануара, било је саставни део новогодишњих празника.

Већ у време владавине суверена Петра 1, стандард је подигнут на Божић – како је требало да буде на све празнике – и задржао се до 6. јануара.

Петар И је 20. децембра 1699. године издао указ по коме је, „по узору на све хришћанске народе“, било прописано да се хронологија не води од стварања света, већ од Рођења Христовог. У складу са овим, после 31. децембра 7208. дошао је 1. јануар 1700. године од Рођења Христовог. У указу је даље писало:

„ У знак тог доброг подухвата и новог стогодишњег века <…> после дужног благодарења Богу и молитвеног певања у цркви и коме се то дешава у његовој кући, по великим и пролазним племенитим улицама до племенитих људи и код куће Намерног духовног и светског чина пред капијама, од дрвећа и грања бора, оморике и клеке направити неке украсе <…> а за сиромашне бар дрво, или грану за капију, или ставити преко њиховог хрома <…> и стоје за тај украс Генвара 7. дана исте 1700. године…“ (цит. према: Иванов Е. Историја празника Нове године и Божића).

Тако су се у Русији појавиле новогодишње „дрве“ у виду смрчевих гранчица у време владавине Петра И. Под њим је у Санкт Петербургу успостављен ред по коме се Нова година сваки пут прослављала топовским поздравом. Ова традиција је трајала до краја владавине царице Катарине.

Санктпетербуршке новине Ведомости су 4. јануара 1733. писале:

„На Нову годину, на крају службе, пуцали су топови из тврђаве и Адмиралитета. Увече су сва дворишта била осветљена.

Године 1736. у новинама се појавио следећи чланак:

Увече је на Неви упаљен ватромет, а на тврђави и Адмиралитету упаљена илуминација. На плану ватромета Русија је била приказана у женском обреду како клечи пред Њеним Царским Величанством, коју је осветлило Царско Величанство. улазећи са неба и од Њеног Величанства враћајући сјај са натписом: Лепо лето са вама.

У време владавине Катарине 2 на двору, прослава се одвијала овако:

„Дворски маскенбал био је заказан за 1. јануар 1769. Прослава на двору је била уобичајена: дипломатски кор и министри су позвани на позив. У 12 часова царица је у малој круни и мантији ушла у велику цркву са сито, којем је претходио дворски маршал са палицом.Беседу после литургије изговорио је новоспаски архимандрит Симон (Лагов), а Његово Преосвештенство Гаврило (Кремењецки) је упутио честитку. (Цитат из: Петров П.Н. Историја Санкт Петербурга…)

„Дан 1. јануара 1776. године почео је уобичајеним свечаностима. У придворној цркви, после литургије, архимандрит Виктор је одржао беседу, а архиепископ Гаврило у Кавалирској соби, целивајући јој руку, поздравио је Њено Величанство кратким поздравним говором. . Испред палате окупљени пукови су завршили параду уз музику“. (Цитирано према: Петров П.Н. Историја Санкт Петербурга …).

Топовска паљба је забележена у изворима до краја 18. века, али после ступања на престо Павла И таквих референци нема.

За време владавине Јелисавете Петровне, на двору је одржана следећа церемонија:

„Овог 1. јануара ујутру за Нову годину, племићи оба пола и министри спољних послова имали су долазак на двор Њеног Царског Величанства.велику цркву за слушање Божанствене Литургије…и на крају је био топ. ватра са обе тврђаве. (Санктпетербуршке вести. 1752. бр. 4. 14. јануара).

Нешто касније, 1785.

„На Нову годину Његово Величанство Суверени Цар, Њихова Величанства Царице и Њихова Царска Височанства удостојили су се да у Зимском двору приме честитке свештенства, личности дипломатског сталежа, дворјана, војних и цивилних званичника и других лица која посећују царског двора.Увече је у Тауридској палати био величанствен дворски маскенбал за особе првих шест сталежа и угледне трговце. (Северна пчела. 1827. бр. 2. 3. јануара).

Појава главног симбола Нове године – јелке

Бароница Марија Фридерикс (око Град +: Марија Петровна Фридерикс – деверуша царског двора, бавила се добротворним радом) је у својим мемоарима написала да је обичај стављања јелке у кућу за празник пренет у Русију из Пруске од принцезе Шарлоте (Александра Фјодоровна), са којом се Николај 1 венчао 1817. године.

У неким крајевима Немачке јелке постављене на столове и украшене јабукама, шећерним производима и облатнама (Напомена Град +: обланда је папирни круг намазан лепком и који се користи за лепљење коверти) познати су већ у првој половини 16. века.

Бароница се присећа како је царица уочи Божића позвала чланове своје пратње са децом на породични празник:

„1837. Почињем сасвим јасно да се сећам, имао сам тада 5 година, баш у то време је приближавање јелке јаче ударило у моје памћење. Морам да кажем да око недељу дана пре Божића и „велике Јелка“, како смо је звали у детињству, код великих кнегиња Марије, Олге и Александре Николајевне, на неки изабрани дан, направљена је такозвана „мала јелка“ (ла петит Ноел): овде младе велике кнегиње и мали велики кнезови су једни другима даривали разне ситнице … На крају нашег дечијег фестивала нас децу … водили су да пијемо чај у расаднику великих војвода.

У провинцијама се јелке појављују углавном у градовима у којима живи много странаца. К. Авдеева, ауторка чувене куварице, живела је са породицом своје ћерке у Дорпату крајем 1830-их и почетком 1840-их. Према њеним запажањима, Руси који живе у граду славили су Божић, а Нову годину и постављали јелку, углавном у кућама Немаца.

У другој половини 19. века новогодишњи празник је почео да поприма позната обележја. Јелка се већ могла видети не само у Зимском двору, већ и у провинцијским и жупанијским градовима, у домовима филистераца и провинцијских земљопоседника. Божићне јелке су се сада продавале на пијацама јелки: у Санкт Петербургу – у Гостином Двору, у Москви – на Позоришном тргу.

Године 1852. у Санкт Петербургу је у Јекатерингофском парку постављена прва јавна јелка и од тада је постала традиционална новогодишња манифестација.

Васељенска/3 РИМ