Вапај Јована Крститеља

„Ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене; ја нисам достојан њему обуће понети; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.“ Матеј (3, 11)

Покајте се,
То вам свима кажем,
Крај вас стојим, хоћу да помажем;
Покајте се, док времена има,
Да примите Божијега Сина.

Покајте се,
Непрестано све нас гледа,
Иако сте грешни, никоме вас не да,
И ви заблудели, Његова сте чеда;
Али се покајте, Христа Бога уди,
Знајте да ће мој Кум свакоме да суди.

Покајте се,
Примајте на знање,
Највеће на Земљи јесте покајање;
Покајте се, ако желите живети,
Томе вас учи Христос разапети.

Зар до сада нисте чули много пута,
Душа страда кад у калу
земаљскоме лута.

Није душа дата
за грех и срамоту,
Окрени се, свете, Оцу своме, Саваоту,
Који, на рођењу, чисту душу вама даде,
А животом вашим, душа
прљава постаде.

Створио вас по обличју своме,
А ви, чеда, служите господару зломе;
Не чујете кад се душа буни,
Запомаже:
„Спаси ме, Равуни.“

Али тело вам над душом влада,
Свесни нисте да вам душа страда,
И у бездан неприметно пада.

Зато се покајте,
Јер довољно нисте,
Христос види кад не
опростисте,
Када ближњег осудисте,
У глиб, роде, када загазисте.

И када се душа ничега не стиди,
Верујте да Христос Светим Духом види;
И када не види међу вама покајање,
Иако сте грешни,
Не воли вас мање.

Али жели да
савешћу грехe препознате,
Покајничким, топлим срцем, патњу осећате,
Врлинама и кротошћу, добро да чините,
Бол ближњима, волећи их,
Да смањите.

Све то жели, да би са Њим
и грешници бивши били,
Који су се променили,
Зло љубављу одстранили.

+ +
„Буди грешне,
Спасавај их“, Господ ми је рек’о:
„Суд и крај историје, нису вам далеко;
Јасно збори, Јоване, мој вољени куме,
Позив ка Вечноме, свако да разуме.
Нужност покајања срцем да осећа,
Савест преиспитује, лоших се дела сећа,
И уз милост и благодат, да се преобрати,
У окриље Бога душа да се врати,
И добрим делима ближњима узврати“.

Благословљен,
И вама упућен,
Са говором нећу престајати,
Од дома до дома ја ћу путовати,
Божију поруку свима
преносити:

„Пробуди се
и усправно стани,
Покајнички долазе вам дани,
Грешна срца широм отварајте,
Да их од зла добро очистите;

Да би’ љубав у срцу имали,
Сагрешења од душе склањали,
Светог Духа даре запримали,
Све Божије од срца волели“.

Ал’ то, чеда,
Сами не можете,
Христа Бога треба да зовете,
Само Њему себе да предате,
Јер од Њега сва добра
примате.

+ +
„Нећеш, Роде,
За пролазно питан бити,
Већ да ли сте са истином живели;
Шта за собом овде остављате,
Које благо на Небо носите?
Као сужњи страсти,
Бога сте издали, из свести прогнали,
Своје душе унизили, Роде,
Тешко вам је стићи до
вечне слободе.

Како ћете
пред Господа стати,
И одговор за живљење дати?

Савест нисте помно испитали,
Таланте сте Божје закопали,
Грехе нисте душом окајали!

Због Мамона,
Немојте ви мрети,
Пожурите сви Срби, несвети,
Праштаће вам Христос, наш Бог Свети,
Који од вас тражи тако мало,
Срце ваше, да би
се кајало!“

Амин

А Петар им рече: „Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име
Исуса Христа за опроштење гријеха; и примићете дар Светога Духа“.
Дела апостолска (2, 38).

Луција Брковић и Слободан Бојковић

П.С. По узору на богомољачке песме, песму је испевала блаженопочивша богомољка, сестра Луција (у Христу Јулија) Брковић (1943-2016). Сестра Луција је припадала последњим изданцима Богомољачког покрета Светих владике Николаја Велимировића и оца Јустина Поповића. Живела је у Старом Раковцу и већи део времена проводила је у манастиру Стари Раковац, помажући монахињама и молећи се са њима. Одржавала је и молила се и у испосници јеромонаха Исаије Париводског из 18-ог века. (Испосница је издубљена у стени на планинарској стази између Старог Раковца и Старих Лединаца).
Брат у Христу Слободан је песму обрадио, дословно пратећи нити сестре Луције. Прва верзија тако обрађене песме објављена је у духовној песмарици „Све је Твоје Боже“, Нови Сад 2018. у издању Слободана Бојковића. Ова друга верзија песме, са више додатих и промењених стихова, прилагођена је садашњим околностима.

Слободан Бојковић/Борба за истину