Инвазија радника из руралних делова Азије на градилишта у Србији

“Када се радник из Турске повреди на градилишту, лече га приватно и одмах депортују у Турску. Он и не види нашу болницу. То је овде постала редовна појава. Имамо навалу радника из руралних подручја Азије, раде на црно и за то нико није процесуиран”, каже за Нова.рс Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије, поводом све већег броја странаца који раде у Србији.

Тачних података, колико је страних држављана ангажовано на српским градилиштима – нема, али су процене да се ради ‘‘о хиљадама људи‘‘, наводи Торлаковић.

Каже, да углавном раде људи из Кине, Индије, Турске, Албаније, Таџикистана, Вијетнама и „разних азијских земаља“, да пристају да раде за мале плате и без легалне дозволе, а све у нади, додаје он, да ће преко Србије отићу у развијене земље Европе.

Торлаковић објашњава, да им управо то и обећавају агенције, нудећи им Србију као ‘‘привремену дестинацију‘‘, до одласка у богатије земље.

“Онда им овде одузму пасоше, што отвара питање модерног ропства. Ти људи раде за 300 евра, а од тога им послодавац узима део за ‘путни рекет’ и неки смештај и храну. То су ствари које се дешавају већ две године и ми о томе јавно говоримо све време. Размере масовности ове појаве, откривене су тек када су новинари снимили раднике Линглонга‘‘, указује он.

Према подацима Синдиката, у Србији је током 2020. године било пријављено 12.300 радника из иностранства, а до јула 2021. Национална служба за запошљавање издала је близу 17.000 радних дозвола за странце.

Торлаковић каже, да су међу тим странциима људи који раде легално и припадају категорији ‘‘упућених радника‘‘, ангажованих на одређеним градилиштима, али напомиње, да те легалне раднике, углавном “прати” велики број оних, који немају никакве дозволе.

“Послодавци добију дозволу за 150 људи, а доведу 600 радника. Значи, оних 450 нема дозволу за рад. То вам је управо овај случај са радницима Линглонга. Имамо извештаје и да је у Златиборском округу, прошле године до августа, од 450 турских држављана, само 150 имало дозволу, што значи да је 300 радило на црно. То је огромно црно тржиште радне снаге”, упозорава Торлаковић.

Странци раде и на државним пројектима

Стара је бољка и добро позната прича да су квалификовани српски грађевински радници и добре занатлије, одавно напустили земљу и отишли у западну Европу, где су дневнице за њихов рад неупоредиво веће.

Торлаковић истиче, да се због масовног одласка, у Србији сада створила ‘‘драматична потреба за радном снагом‘‘, која је пре свега изражена у грађевинарству, али да за том потребом не заостају ни пољопривредне, па чак ни услужне делтности.

‘‘Странци нам раде на великим државним пословима, па тако имамо Индијце на брзим пругама. На ‘Променади‘ у Новом Саду радили су затвореници из Румуније, на зградама за војску и полицију такође у Новом Саду, радили су Турци. Када је на том градилишту погинуо један млади радник из Турске, затечено је преко 90 радника који немају пријаву боравка, а камоли радну дозволу. То су све ствари о којима наш синдикат говори већ две године. Осим у Београду, највише странаца имамо на Златибору, Златару и Дивчибарама, где се интензивно гради. Овде дивља рад на црно, а још нико није процесуиран због тога‘‘, огорчено каже овај синдикалац и додаје да нам у годинама које долазе ‘‘тек следи навала неквалификованих радника из азијских земаља‘‘.

“Ангажујемо Индијце, јер су квалитетни радници отишли из Србије”

Једна од грађевинских компанија, која због дефицита српских радника упошљава људе са другог континента је “Модулор” из Београда. Они су још пре три године ангажовали странце, махом из Индије, а за наш портал истичу да су “револтирани због радне експлоатације, коју упражњавају одређене компаније”.

Директорка сектора за људске ресурсе, др Татјана Беатовић, је става да је “легално пословање, односно, ангажовање страних радника у складу са законом, једини прави пут”, те да послодавци који то не могу да обезбеде, не треба ни да буду на тржишту.

“Долазе нам људи са другог краја света, раде доста тежак посао у другој култури, одвојени су од породица и оно што се минимално очекује од послодаваца, је да не буду експлоатисани и да се не нађу у подређеном положају у односу на запослене са локалног тржишта. То сматрам императивом, али су на жалост, до нас дошла сазнања о пословању неких компанија у сивој зони, због чега смо револтирани, јер урушавају тржиште рада, стварају нелојалну конкуренцију и демотивишу раднике за коректним радом”, рекла је др Беатовић.

У “Модулору” је тренутно запослено 110 Индијаца, а директорка људских ресурса напомиње, да су осим оперативне радне снаге, ангажовали и три инжењера, двојицу из Индије и једног из Сирије. Сви странци су, каже, у легалном статусу, уредно пријављени и обучени за безбедан рад, а пракса те компаније је да сама селектује раднике, без посредовања агенција.

‘‘Средином фебруара поново идемо у селекцију на индијски потконтинент. На лицу места проверавамо занатске вештине, психолошки статус и ниво способности, што нам олакшава њихову каснију адаптацију, јер нису сви који долазе једнако квалитетни. Лично, од почетка комуницирамо са радницима и они до краја знају све услове под којима ће бити ангажовани на нашим градилиштима, чиме се смањује простор за њихово незадовољство и могуће злоупотребе‘‘, закључила је др Беатовић.

За разлику од оваквог, директног избора, сведоци смо да у Србију долазе радници преко посредничких агенција, које остварују профит од провизија, а страни радници често не знају ништа о условима у којима ће радити, што је био случај и са Вијетнамцима из Линглонга у Зрењанну.

Поједини, када виде да су преварени и када почну да изостају плате, ступе у штрајк, што се десило са турским радницима у ‘‘Београду на води‘‘ у марту прошле године, а радници из Индије у Краљеву, у августу 2020. штрајковали су глађу због неисплаћених зарада.

У Синдикату грађевинарства указују на све масовнију појаву модерног радног ропства у Србији и траже од државних власти да се ухвати у коштац са овим проблемом и дугорочно реши недостатак радне снаге.

‘‘Одлазак наших људи у богате земље, овде се маскира довођењем јефтиине радне снаге из иностранства. Ти странци ‘дампингују‘ плате у грађевинарству. На градилиштима нам сада раде пензионери, учитељи и разне феле, које не могу да се запосле у својој струци. Просечна плата је 54.000 динара, а ради се по 12 сати дневно. Решење је да се знатно повећају плате и то не на месец – два, већ да људи имају неку сигурност да ће то бити дугорочно. Све земље се отимају за радну снагу, а ми смо нашу пустили низ воду‘‘, рекао је Торлаковић и истакао да се Синдикат залаже за једнаке плате домаћих и страних грађевинаца, верујући да ће то натерати послодавце да више ангажују српске раднике.

‘‘Европа је пресатара и гута сву радну снагу која јој стигне. Холанђани, рецимо у наредних 10 година, праве стамбене јединице за милион радника миграната и уводе знаковни језик, пошто на градилиштима имају по 12 националности. Држава мора да нађе начин како да врати раднике у Србију, иначе нам следи најезда нестручне и јефтине радне снаге из иностранства‘‘, закључио је наш саговорник.

Процена је да у сектору грађевинаства у Србији, недостаје око 60.000 радника, због чега је наша земља принуђена да увози радну снагу.

Вучић: “Београд на води” граде Албанци и Турци. Фале нам радници

Председник Србије Александар Вучић, не пропушта прилику да истакне како је његова власт смањила незапосленост, а када се суочи са питањем – одакле странци на градилиштима, његов одговор је у маниру “да је то убрзани привредни раст”.

Тако је рекао да ‘‘Београд на води‘‘ граде Албанци и Турци, али је одмах лопту пребацио на грађане и окривио их да не желе да раде тешке послове.

“Ми немамо толико радника и морамо да урадимо нешто као Немци и сви други. Људи у Београду имају виши животни стандард и радили би углавом лакше, канцеларијске послове и да буду боље плаћени. То је реалност”, рекао је председник.

На драму вијетнамских радника у Зењанину, којима су кинески послодавции одузели пасоше, реакцију председнка чекали смо неколико дана, а и када се огласио, рекао је да медији “спроводе хајку против страних инвестиција” и узвратио контрапитањем.

“Хоћете ли да се одрекнемо страних инвестиција? Шта хоћете, да уништимо инвестицију од 900 милиона долара. Гледаћемо да помогнемо и вијетнамским радницима, а да растерујем инвеститоре, нећу”, био је председников став, поводом проблема, који прети да Србију окарактерише као земљу радних логора.

Нова.рс