Оснивач „Блеквотера” уходио Трампове противнике

Ерик Принс је годинама био најпознатији по оснивању приватне војске „Блеквотер”, али се у последње време о њему више говори као о покретачу приватне мини „обавештајне службе”, која је уходила Трампове политичке противнике.

Како пише „Њујорк тајмс”, Принс је организовао шпијунске операције против демократа, али и републиканаца који нису били наклоњени тадашњем председнику Доналду Трампу. Покретач озлоглашене приватне армије спадао је у ред најактивнијих Трампових подржавалаца, који су хтели да се домогну информација на штету либерала и умерених конзервативаца. То су радили самостално, без формалних веза с Трамповом владом и изборним штабом.

Као препознатљиво име међу републиканцима и неко ко је имао искуства у обавештајном раду, Принс је био кључна личност поменутих операција. За тај посао регрутовао је бивше америчке и британске војнике и агенте, а њујоршке новине откривају да је имао главну реч и у прикупљању донација за финансирање тих акција. Ангажовао је људе који су се инфилтрирали међу демократе и републиканце скептичне према Трампу и тако долазили до података шта се ради у супротстављеном табору. Тренинзи су се одржавали и на Принсовом приватном ранчу. Нико од људи који се помињу у овом контексту није хтео да коментарише наводе из текста.

После службе у америчкој војсци, Принс је основао плаћеничку армију „Блеквотер”, која је радила за Пентагон и Централну обавештајну агенцију. За њу се чуло широм света после масакра над 17 ирачких цивила у Багдаду 2007, за шта су били одговорни Принсови „пси рата”. Како је постала озлоглашена, компанија је променила име у „Академи”, али је наставила с радом. Некадашњи „Блеквотер” унајмљивали су и Уједињени Арапски Емирати да би ова компанија за њих формирала војску страних плаћеника који ће штитити нафтне бушотине и разбијати протесте. Принс је на крају продао „Блеквотер” и покренуо нову приватну „безбедносну агенцију”, ангажовану углавном за обезбеђивање кинеских компанија у Африци и другде на новом „путу свиле”. Медији су писали да је та нова компанија, „Фронтијер сервис груп”, 2019. постигла споразум с владом у Пекингу да изгради камп за обуку у кинеској покрајини Синђанг. Иако никад нико није разјаснио о каквој обуци је реч, пројекат је изазвао огромну пажњу јер је због Синђанга Запад критиковао Кину, оптуживши власти те земље да су у овом региону отвориле кампове за преваспитавање припадника муслиманске мањине.

И поред тога што је „Блеквотер” постао синоним за најгоре ствари које су се дешавале у ирачком рату, оснивач ове плаћеничке војске остао је важан играч на политичкој сцени. Његова породица спада у значајне донаторе Републиканске странке, а посебно је била издашна у финансирању Трампових кампања. Принс је покушавао да буде незванични саветник у бившој администрацији, па је Трампу нудио различите услуге. Међу њима је и понуда да тадашњем америчком лидеру посредством блискоисточних контаката организује неформалне сусрете с руским званичницима. Предлагао је и да његови командоси потпуно замене америчку војску у Авганистану. Од ових предлога на крају није било ништа, али се породица најпознатијег приватног војника и шпијуна свеједно високо котирала у некадашњој влади. Принсова сестра Бетси Девос била је министарка образовања у Трамповој влади. Пре него што је напустио Западно крило, председник је помиловао четворицу Принсових плаћеника осуђених због злочина у Багдаду. Тројица су била осуђена на 30 година затвора, а један на доживотну робију.

Принс је пре две године врбовао украјинске ветеране да се придруже његовој приватној војсци и неуспешно убеђивао владу у Кијеву да га пусти у украјинску индустрију наоружања, писао је магазин „Тајм”.

Међу пројектима које је предлагао Трампу била је и приватна Централна обавештајна агенција. На ту идеју је дошао пошто се шеф Беле куће у то време често сукобљавао с обавештајним службама, називајући их „дубоком државом”, односно државом у држави. Био је то још један неостварени сан Ерика Принса, који је морао да се задовољи инфилтрирањем у редове појединих политичких противника, па ни то није помогло Трампу да победи на изборима.

Јелена Стевановић/Политика

Бонус видео