Имам из В.Кладуше: Алија Изетбеговић је ратни злочинац и људски изрод

Припадници тзв. Армије БиХ под командом Атифа Дудаковића су починили велики број ратних злочина над бошњачким и српским народом на подручју Западне Босне. Попаљена су бројна села, уништени културни и друштвени објекте, стотине кућа је порушено а преко 70 000 људи је прогнано из својих домова. Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Атифа Дудаковића и још 16 команданата и припадника Петог корпуса такозване Армије БиХ због злочина почињених над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Крајине. Њима Тужилаштво ставља на терет злочине против човечности који обухватају убиства више од 300 лица српске и бошњачке националности, прогоне и злостављања цивила и ратних заробљеника, као и уништавање 38 православних храмова, цркава и верских објеката.

Рат који је против сопственог народа у Западној Босни започео и покренуо Алија Изетбеговић угасио је преко три хиљаде живота. Алијини војници, припадници 5. корпуса имали су посебно логоре за муслиманске цивиле и борце АПЗП, где су вршена нечовечна поступања, сурова мучења, силовања жена и ликвидације цивила. Многе муслиманке су силоване од стране Алијиног и Дудаковићевог 5. корпуса а на ове страшне злочине подсетио је и угледни имам Ферхат Мујкић. Ферхат је рођен у Цазину а медресу је завршио заједно са Харисом Силајџићем и београдским муфтијом Хамдијом Јусуфспахићем у Сарајеву. До почетка рата службовао је у готово свим селима Цазинске крајине.

У Сарајеву је упознао и Алију Изетбеговића који их је учио да се муслиманска крв не сме давати немуслиманским народима. Мујкић је 23.07.1994. дао интервју новинарима „Гласа Српске“ где је између осталог рекао:

„Ја сам од првог дана на страни правде, истине и ако Бог да, побједе. Морао сам се дистанцирати од оних који масакрирају и укључити у борбу против људских изрода на челу са ратним злочинцем Изетбеговићем, међу које је, нажалост, отишао и велики број мојих колега“. Мујкић је тада истакао да са Алијом не може бити помирења јер „он није верник и за њега нема казне на овом свету па макар цели остатак живота провео у најстрашнијим мукама.“

Мујкић је тада изразио мишљење да ће међумуслимански сукоб још дуго потрајати: „Бојим се да ће тако и овдје бити јер Изетбеговић и његова фундаменталистичко-муџахединска дружина мрзе све, а посебно Србе који никада не би ратовали да није било Алије“. Мујкић је тада изнео тврдњу да су Изетбеговићеви сарадници у Цазину и Бихаћу поделили велике количине оружја и марака имамима како би у својим месним подручјима „обрађивали“ вернике истакавши да такви имами само злоупотребљавају верске објекте и са џамија убијају и свој и друге народе.

„У вријеме посљедњег највећег муслиманског празника Рамазана на подручје Цазинске крајине доведено је много хоџа – муџахедина који су вјерницима накарадно тумачили Куран, војницима говорили да иду да се туку са четницима а водили су их да убијају не само своје сународнике него веома често и најближе рођаке и браћу. Осман Надаревић, имам из села Голубовића, припремао је недавно покољ свог народа!“ – рекао је тада Мујкић описавши до детаља стравичне планове Алијиних плаћеника.

– Он је у џамију у којој је службовао смјестио најокорелије екстремисте и убице из 5. корпуса који су свакодневно убијали сељане и ја сам предсједнику Абдићу приједложио да срушимо ту џамију, мада знам да је то Божији гријех али зар још већи гријех није ако се са ње убијају жене и дјеца. Војнички то није било тешко али предсједник то није дозволио. Ето, сад видите ти кољачи господина Абдића зову „четник Тодор“ а сада ћу вам ако сте јаких живаца показати како се они опходе према људима“.

Новинар Гласа Српске тада бележи: „Гледамо видео-запис невјероватно унакажених лешева и слике од којих се желудац окреће и онима који су се нагледали злочина и слушамо коментар нашег домаћина:

„То су најсвјежији снимци из овог мјесеца са обдукције наших бораца које су претходно заробили фундаменталисти из Бихаћа и Цазина. То је све што је остало од тијела Расима Башића, нашег начелника безбједности и његовог возача. Мучени су три дана тако стручно да су умрли у најстрашнијим мукама ..(..). Ово су тијела тројице наших бораца које су нам 16. јула зликовци вратили. Двојица од њих су послије свих других бруталних мучења угушени а трећи је као што видите буквално раскомадан.“

Имам Мујкић тада је изразио уверење како ће Абдићеве снаге победити Алијине агресоре уз бојазан да ће до тог дана још много крви бити проливено али да се са „шејтаном и не може другачије“.

И Сефер Адић, један од 10 000 избеглих Муслимана са подручја Цазинске крајине тада је дао изјаву у којој је Алију Изетбеговића оптужио за рат и смрт хиљада невиних. – Свијет није схватио да је Изетбеговић убица и фундаменталиста, опасан за читаву Европу. Ја бих прије умро него да се вратим у Кладушу док њоме харају изетбеговићеве фаланге. Наравно, ми смо муслимани али умјерени. Не као они из Сарајева које предводи Изетбеговић.

Припадници муслиманске тзв. Армије БиХ често неправедно истичу то како су они били „мултиетничка војна формација“ која се залагала за „суживот сва три народа“. Ове малоумне флоскуле немају везе ни са реалношћу нити са правим стањем на терену. Ипак, мора се признати чињеница да су припадници тзв. Армије БиХ своју мултикултуралност само и једино показали у чињеници да су убијали припаднике свих вера и нација – и Србе, и Хрвате, и Бошњаке, Роме, Мађаре…

Бошњаци / Муслимани такође су били жртве злочиначког режима Алије Изетбеговића, режима који је у смрт одвео више од сто хиљада људи. Хиљаде Бошњака и муслимана доживело је страховите судбине од ликвидација, тешких рањавања, депортација, злостављања, силовања… Разлози за такво монструозно понашање било је то што су ти Бошњаци покушали да заштите комшије Србе, или зато што су одбили да обуку униформу и узму оружје у руке, зато што су били у брачној заједници са припадницом/ком српске националне, зато што су се залагали за Југославију или из чисте самовоље злочинаца који су тако показивали своју надмоћ. Многе жене и девојке бошњачке националности су силоване и злостављане по својим кућама и у логорима тзв. „Армије БиХ“ и то управо од припадника свог народа. Најчешће су то биле жене удате за Србе и Хрвате, којима су зликовци претили што су родиле или што ће родити „четнике и усташе“.

Ови злочини били су најмасовнији у Западној Босни а од трагичне судбине нису била поштеђена чак ни деца. Ипак, убијање, злостављање и рањавање муслиманског становништва од муслиманске тзв. Армије БиХ било је итекако присутно и у Сарајеву, Високом, Теслићу, Добоју, Брчком, Мостару…“

Црни бомбардер

Бонус видео