Да ли је дуги ковид само још један пример пост-фројдовске хистерије?

Пет најчешћих симптома дугог ковида, на пример, према студији Лопеза Леона и колега, су: умор, главобоља, поремећај пажње, губитак косе и диспнеја. Они су компатибилни са поремећајима као што су депресија, траума, анксиозност и соматски поремећаји.

Упоређујући симптоме повезане са „масовном психогеном болешћу“ и дугим ковидом, постоји скоро савршено преклапање. Оба укључују: умор, потешкоће са дисањем, главобољу, бол у стомаку, бол у грлу, кашаљ, проблеме са памћењем и концентрацијом („мождане магле“), анксиозност и депресију, дијареју или осип (ХТ). Слично томе, сада је познато да је дуги ковид повезан са већим ризиком од посттрауматског стресног поремећаја, што је додатни фактор ризика за развој такозваних поремећаја соматских симптома.

Супротно почетним проценама, проценат пацијената који пријављују симптоме 12 недеља након што су оболели од болести КОВИД-19 процењује се на између 2,3% и 2,5%, према одговарајућим анализама Натуре Медицине и Британског ОНС-а (што може бити чак и прецењено, јер студије претпостављају да пацијенти тачно пријављују своје симптоме) и већина оболелих, чак и ако примају интензивну негу, добро се опорављају према италијанској студији. Штавише, код деце се испоставља да је дуги ковид „редак и углавном кратког трајања“, према студији на 37.000 деце.

Прецењивање би делом могло бити последица, како истиче Ноа Карл, узбуне коју су изазвали медији и неки медицински ауторитети о последицама ковида. „Људи су можда били склони да преувеличају своје симптоме и да пријаве ствари које иначе не би пријавили“, каже Карл.

Другим речима, чак и ако је дуги цовид делимично биогена болест, што је сасвим разумна претпоставка, не могу се искључити социо-психолошке, па чак и културолошке детерминанте овог важног здравственог питања.

Дејли скептик

Превод: Васељенска

Бонус видео