НЕДЕЉА СТРАШНОГ СУДА: ВЕЧНА ОДГОВОРНОСТ ЧОВЕКА, КОГА ЈЕ БОГ САЗДАО

НИЈЕ СЕ ИГРАТИ СА БОГОМ

Пријатељ из Америке ми шаље мејл, и пише:

„Помаже Бог,

Владо, овде ти шаљем један краћи снимак жене која је јавно исмевала Христа.  Око тридесете секунде од почетка снимка можеш да видиш када каже:„Jesus loves me the most” са подсмехом, и онд пар секунди после тога затетура, пада и губи свест и добија фрактуру лобање од ударца приликом пада.“

После тога иде протестантски коментар догађаја, али је сцена поучна.

Једноставно, није се играти са Богом.

Тога треба да се сетимо у недељи Страшног суда.

НЕДЕЉА СТРАШНОГ СУДА

Ово је недеља Страшног суда уочи почетка Великог поста.

Учење о последњим временима и Страшном суду саставни је део православног погледа на свет.

Зато се вреди подсетити шта је својевремено епископ будимски Данило писао о томе, одговарајући на књигу америчког протестантског проповедника Хала Линдзија, популарну пре скоро пола века.

ВИЗИЈА АРМАГЕДОНА

Хал Линдсеј је написао књигу „Стара планета Земља у агонији”. Она је преведена на многе језике света и постала је бестселер, нарочито у Америци. Досад је продата у 9 милиона примерака. Има изгледа да ће се по њој снимити филм. Популарност ове књиге је заснована на библијској визији „последњих дана” наше Земље. Линдсеј овде прориче да ће Христос ускоро доћи. На омоту ове књиге стоји упозорење да не правимо никакве планове за 1985. г. уколико претходно не прочитамо ову књигу.

Писац је узео пророчанство из књиге пророка Данила и Језекиља, па уз буквално тумачење Књиге Откривења, верује да ће се у најближој будућности одржати највећа битка свих времена у Армагедону (Палестина). Ова битка ће представљати врхунац Трећег светског рата који ће, по мишљењу овога писца, настати из данашњих сукоба на Блиском истоку. Ови догађаји, наводно, проузроковаће руско-арапску инвазију на Израел, затим контра-офанзиву обновљене Римске империје (Европска економска заједница), коју ће предводити „римски диктатор”, „будући Фирер”, „Антихрист”. Наводно ће и Кинези учествовати у нападу на Јерусалим. Свеопште разарање довешће свет на ивицу пропасти. Али тада ће се јавити Христос.

Господ ће сићи са Небеса, исто онако као што су га апостоли видели да се вазнео. Он ће доћи са славом и силом и привући себи целу Цркву (све хришћане који верују у Свето Писмо). Линдсеј као протестант верује да ће тада Христос васпоставити поредак и своје Царство на земљи.

УЧЕЊЕ МИЛЕНАРИЗМА

Овде примећујемо да се протестанти деле на оне који верују да ће Христос, после свог другог доласка, а пре коначног Вечног Царства, успоставити своје хиљадугодишње царство на Земљи. Они који у то верују зову се премиленаристи. Неки, опет, верују да ће се Христос вратити на овај свет после хиљадугодишњег царства које ће хришћани успоставити на Земљи. То су пост-миленаристи. Међутим, православни хришћани не верују ни у једно ни у друго хиљадугодишње Христово царство на Земљи. Линдсеј је премиленарист, и за оне који не знају тумачење православних Светих Отаца његово магловито тумачење Књиге Откривења може да изгледа убедљиво.

ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД

Природно, овде не можемо дати опширну критику Линдсејевог „фундаменталистичког” гледања на ове тајне историје. Ипак сматрамо да је потребно да дамо неколико савета са православног гледишта на тајну свршетка света.

1. На првом месту, главни Линдсејев извор, Књига Откривења, је непрестано произвољно тумачена. Много шта је у тој књизи „духовно и алегорично”. Књига Откривења никада се не чита за време Божанске литургије или неког богослужења у Православној Цркви. Многи Свети Оци (међу њима св. Атанасије Александријски св. Кирило Јерусалимски, св. Јован Златоусти, итд.) нису склони да ову књигу узму за предмет тумачења. Св. Андреј Критски је написао тумачење на Књигу Откривења, али и он препоручује само поједине њене главе. То је случај и са св. Иполитом Римским.

2. Битка на Армагедону не игра важну улогу у светоотачком тумачењу краја света (есхатологије). Многи Свети Оци нису је уопште ни споменули. У њиховим делима не може се наћи тако разрађена есхатологија какву видимо код Линдсеја, мада ће, нема сумње, крај света бити под знаком ужасног насиља и изузетног гоњења верних. За св. апостолом Павлом и каснији Свети Оци уче да ће у последњим данима настати велики отпад од праве вере а у облику једне компромисне светске религије – то је она „блудница” на мору из Књиге Откривења, (а „море” означава огромне масе народа над којима ће она владати).

3. Постоји веровање међу православнима да ће пре наступања краја историје пасти и последњи остатак Римског царства – а то је државни поредак у свету. Светоотачко тумачење Друге посланице Солуњанима објашњава да је „то катехон” („оно што задржава” долазак антихриста) или Свети Дух или Римско царство, тј. државни поредак.

4. Православна Црква је против учења миленаризма (о хиљадугодишњем царству Христовом на Земљи), према томе она одбацује сваку утопију вештачког раја на Земљи, па и Линдсејево делимично „узношење” Цркве на небо. Према православном схватању, број хиљада у Књизи Откривења указује на живот Цркве и на испуњење Божијега плана о спасењу који је доведен до савршенства. Значи, број хиљада је символ савршенства у времену и ништа више. Прво ће васкрснути о Другом доласку Христовом они који су умрли у Христу, затим ће устати из мртвих и сви остали људи – тада ће бити Страшни суд и преображење целога космоса. То је Онај Осми дан, Дан који око није видело и о којем ухо није чуло, Дан коме нема краја, јер у њему ће вечно сијати Сунце правде, Јагње Божије, Христос Бог. Тада ћемо сви бити Њему слични, као „богови”, и нећемо знати више за смрт, болест, тугу или уздисање.

ШТА КАЖУ СВЕТИ ОЦИ

Ево неколико навода из Светих Отаца Цркве, који илуструју православно становништво по том питању:

„Треба да се зна да ће антихрист неминовно доћи, каже Св. Јован Дамаскин. (С. правосл. вери, IV, 26). Али претходно Еванђеље мора бити проповедано свима народима, као што је Господ и рекао. Тада ће Јевреји примити антихриста као свога Месију… У почетку његове владе, тачније речено тираније, антихрист ће играти улогу свеца. Али када постане апсолутни господар света, она ће гонити Цркву Божију и јавно открити своју злобу. Али он ће владати „са сваком силом и знацима и лажним чудесима” (2. Сол. 2, 9) успевајући да многе заведе са правога пута, тако да ће многи изабрани бити у опасности да буду преварени.

У то време Бог ће послати на земљу праведнога Еноха и св. Илију, који ће обратити срца отаца к синовима (Малах. 4, 6; Отк. 11, 3), а то значи да ће се синагога обратити Господу Исусу Христу и учењу светих апостола. Тада ће Господ сићи са небеса исто онако као што су Га апостоли видели да се узноси у небо, – савршени Бог и савршени човек – долазећи са славом и силом великом и Он ће уништити сина погибли (Антихриста) (Дела ап. 1, 11). Дакле, нека нико не очекује да се Господ појави на Земљи него само са небеса, као што је Он то и рекао (2. Сол. 2, 9)”.

Св. Кирило Јерусалимски даје више детаља о свему томе у својој XV катихези. Он упозорава да будемо будни и на опрезу. Знакови краја историје си јасни:

I Многи лажни учитељи ће доћи да нас заведу од православне вере.

II Настаће ратови и гласови о ратовима.

III Биће глади, куге, земљотреси на Земљи.

IV Црква ће бити подељена и брат ће издати брата, јер ће се неправда умножити, а љубав многих охладнети.

V Еванђеље Царства Божијег биће проповедано по целоме свету.

VI Антихрист ће доћи са лажним чудесима и знацима силе.

VII Многи православни људи ће отпасти од праве вере, али, за разлику од прошлости када су јеретици били јасно одвојени, сада ће Црква бити изнутра пуна „прерушених јеретика”. Тада ће људи који су отпали од истине „тражити себи учитеље, да их гладе низ длаку” (2. Тим. 4, 3). Сада ће антихрист покушати да превари људе као што је то некад ђаво хтео да превари људе приликом првог доласка Христовог на свет. Знало се да Син Божији треба да се роди од Девојке, зато је ђаво, као противник Христа, вешто измишљао међу идолопоклоницима митове о лажним боговима рођеним од жена. И тако је хтео да онемогући веровање у чудесно рођење Христа од Пречисте Деве. Тако ће и сада, пред Други долазак Христов његов противник антихрист обманути лаковерне хришћане и, нарочито, обрезане (Јевреје), као и оне који се баве магијом, врачањем и опсенарством. Он ће се дочепати власти над Римским царством и лажно ће се представљати да је Христос. Тим именом он ће преварити Јевреје који још увек очекују долазак Месије, а превариће и незнабошце својим магијским опсенама.

Али овај антихрист треба да дође када дотраје време Римскога царства и крај света буде близу. Тада ће заједно владати десет римских царева, можда у разним областима, али сви скоро у исто време. А после ових доћи ће једанаести цар, антихрист, који ће својом магијском вештином успети да се дочепа Римскога царства… У почетку он ће се показивати да је благ, кротак и човекољубив. Али касније својим лажним знацима и чудесима он ће се наметнути Јеврејима као да је он очекивани Месија, и тада ће загазити у све могуће злочине и безакоња… И после те његове страховладе од три године и шест месеци, антихрист ће бити уништен о Другом славном доласку јединородног Сина Божијег, Господа и Спаситеља нашег Исуса, правог Христа, који ће убити антихриста дахом уста својих, и предаће га у огањ вечни…”

Св. Кирило напомиње да ће „антихрист доћи када Јевреји обнове Соломонов храм у Јерусалиму”.

Из ових светоотачких текстова неке ствари су постале јасније. Прво, ми треба да очекујемо Христов повратак само са небеса, јер Његово Царство је небеско, а не земаљско. Свети Оци не верују ни у какво „златно доба” на Земљи, ни у какво хиљадугодишње блаженство на Земљи, било пре или после Христовог повратка. Нигде се не помиње битка на Армагедону као пресудна. И на крају, владавина антихриста биће негативна, у свему супротна Царству Божијем. Зато, поред осталих ствари, речи „лажни знаци и чудеса” треба да преведемо савременим појмовима.

СТРАШНИ СУД – ЗАШТО И КАКО ?

О Страшном суду писао је, између осталих, и велики српски проповедник, аутор књиге „Најбољи васпитач“, прота Живан Маринковић.

Он нас такође подсећа на пуноту истине.

Свакодневно искуство говори нам да све на овој Земљи има свој почетак и свој крај: људи, животиње, биље, растиње. Све настаје и – нестаје, само Земља остаје. Али и она неће остати вечно. Јер и она има свој почетак, па мора имати и свој крај. Разлика измећу ње и њених становника само је у томе, што се век живота ових мери данима, месецима и годинама, а њен – милионима и милијардама година! Али, ипак, једног дана и њој ће доћи крај. Људе, као разумна бића, одувек је интересовало шта ће на крају бити са Земљом и њеним становницима. Међутим, нико од људи није им то могао нити знао рећи, ма како мудар и учен био. То им може рећи само Онај који је без почетка и без краја, који свему даје почетак и живот (Дела ап. 17, 25), а то је Бог. И Он је то људима открио у својој причи о страшном суду, коју сте чули у данашњем светом Еванђељу.

Овај свет имаће свој крај. Да људи не би нагађали шта ће са овим светом бити, Син Божји открио је да ће и свету једног дана крај доћи, али кад – није хтео рећи. Указао је само на предзнаке тога краја и његове последице и препоручио нам да се за тај крај свакодневно припремамо: Бдите, јер не знате дан и час (Мт. 24, 42). Предзнаци су: ратови, глад, помор, земљотрес, гоњења хришћана; пораст мржње, зла и безакоња; опадање љубави, ширење лажне науке, поремећаји у свемиру (Мт. 24, 6–12, 24, 29). А последице су: Страшни суд и награде.

Историја света завршава се судом. Овај свет је њива Божја, а људи су радници на њој. И као што домаћин на крају дана награђује раднике иа својој њиви, тако и Домаћин ове њиве, која се свет зове, на крају дана постојања њиве награђује раднике на њој: свакога према његовом труду и заслузи. Његов суд је непристрасан и праведан, а последица је двојака: за једне – рај и вечно блаженство, за друге – пакао и вечне муке. Због ових последњих, људи тај суд називају страшним, па и најстрашнијим, јер он по објективности и временском трајању казни превазилази све људске судове у историји.

Одговорност човека за све што учини у овом свету. За разлику од неразумних створења, човек је, као разумно и слободно биће, одговоран пред својим Творцем за сва дела своја, учињена у овом животу. То је за човека велика част, али и велика опасност. Част – да самостално одлучује у избору између добра и зла и пута којим ће у животу ићи. Опасност – ако се удружи са злом и изабере пут који у вечну погибао води. Јер од живота на Земљи зависи вечна судба човекова у оном другом свету, куда сви ми после телесне смрти прелазимо.

На праведном суду Божјем дела одлучују. Многи људи и не слуте да вечно будно око Божје прати сав наш живот и сва наша дела; да нека невидљива сила, слично магнетофону, хвата и бележи све што кажемо и учинимо, добро или зло, све се то негде чува и са нама појављује на суду Божјем. Онда се књиге живота отворе и из њих чита јавно пред људима и анђелима. Да би људи имали бар приближну слику тога суда, Бог је, по својој доброти и човекољубљу, омогућио старозаветном пророку Данилу и новозаветном еванђелисти Јовану да у пророчкој визији сагледају овај суд и дозволио им да га опишу (Дан. 7, 9–10; Отк. 20, 12–13). Суд ће вршити Син Божји, Господ Исус Христос, коме је Бог Отац предао власт да суди (Јн. 5, 22). А Он ће судити праведно, по делима у књизи записаним: „Како чујем, онако судим, и суд је мој праведан” (Јн. 5, 30). Према томе, свакога ће дела његова оправдати или осудити.

Ко ће бити оправдан, а ко осуђен? На ово питање одговорио је Господ Исус Христос у својој споменутој причи. Према Његовим речима, оправдани ће бити они који верују у Бога и Сина Његовог Исуса Христа (Мк. 16, 16; Јн. 5, 24; 14, 1) и живе по Еванђељу Христовом: воле Бога и своје ближње и ту љубав потврђују делима милосрђа (Мт. 7, 21; 25, 31–46; 1. Јн. 3, 17–18). А осуђени ће бити они који не верују, који су заповести Божје газили, који љубави према ближњима нису имали, нити дела милосрђа чинили. Син Божји својим силаском на Земљу и облачењем у тело човека узео је на Себе нашу природу и изједначио се са нама у свему, изузев греха. Тако је Он постао брат наш, сапатник наш. Зато Он наше патње и страдања осећа као своје, и дела милосрђа која ми један другоме чинимо Он прима као Њему учињено. Отуда ко гладног нахрани – Христа је нахранио, ко жедног напоји – Христа је напојио, ко голог одене – Христа је оденуо, ко болесног посети, послужи и понуди –Христу је добро дело учинио. За та добра дела Христос награђује вечним животом у рају и вечним блаженством. А ко ближњима не притиче у невољама, тај се о Христа оглушио и зато ће бити отеран у пакао и вечни огањ.

Потрудимо се да овај кратак живот проживимо по заповестима Божјим, чинимо што више добрих дела и њима Христа задужујмо, да бисмо у дан суда Његовог били с десне стране Његове, са онима који ће наследити вечни живот и блаженство. Амин.

Др Владимир Димитријевић / Ифам Њуз