Владимир Прохватилов: Клаус Шваб и инсекти или ко припрема планетарну глад

Непосредно након почетка специјалне војне операције Оружаних снага Русије 24. фебруара, западни медији почели су да говоре о претњи прехрамбене кризе „у земљама зависним од извоза жита и других прехрамбених производа из Украјине и Русије“.

 „Њујорк тајмс“ је 1. марта писао да су „после неколико дана борбе, глобална тржишта роба уздрмана“ и да су фјучерси на пшеницу на чикашкој берзи скочили за 12 одсто. „Више цене [пшенице] могле би да изазову значајне проблеме у сиромашним земљама као што су Бангладеш, Судан и Пакистан, које су 2020. године добиле око половине или више пшенице из Русије или Украјине, као и у Египту и Турској, које су такође одатле увозиле већину њихова пшеница“, предвиђа НИТ.

Заправо, фјучерси на пшеницу су „скочили” тек у ноћи 7. марта. Ценовну хистерију изазвала је најава ЕУ о новом пакету антируских санкција.

Уље на ватру долио је министар економије и финансија Француске Бруно Ле Мер, који је у етру France Info објавио тотални економски рат Русији, рекавши да Париз намерава да тражи уништење руске привреде.

С обзиром на то да је глобална производња пшенице последњих година константно расла, а свет је имао рекордну жетву житарица 2020. године, повећање цена хране у 2021. не може се објаснити „климатским променама“. Financial Times предвиђа да ће цене хране остати високе и ове године.

Откуд такво самопоуздање? На крају крајева, чак ни током карантина, цене пиринча, пшенице, кукуруза нису расле, а сва храна је појефтинила. Центар за стратешке и међународне студије (CSIS) који је повезан са Пентагоном известио је у августу 2021. да „данас нема глобалне несташице хране“.

Несташица хране и растуће цене хране су криза коју је створио човек. Услед чињенице да су стотине милиона, милијарде људи отеране у карантин, дошло је до прекида ланаца снабдевања, кризе у транспорту терета, мањка кадрова у малопродајним ланцима, пада агропрома.

Дакле, прекиди у испоруци меса у САД у пролеће 2020. десили су се јер су власти ставиле раднике у карантин у погоне за прераду меса. Наводно се тамо појавио коронавирус. Пољопривредници су били приморани да кољу стоку и живину. Полице за месо у супермаркетима биле су празне.

Исти разлози довели су до несташице хране у Великој Британији. Од пролећа 2020. у супермаркетима у Великој Британији није било могуће купити више од три паковања јаја, брашна, тестенине, пелена, тоалет папира.

А сада запамтите: у свом манифесту за „нову нормалност“, књизи „COVID-19: Велико ресетовање“, Клаус Шваб каже да ће све земље морати да смање потрошњу и економски раст. У октобру 2021. Шваб је одржао главну реч на конференцији ФАО Светског дана хране. Он је отворено рекао да ће смањење потрошње морати да буде изнуђено, посебно уз помоћ геопросторних технологија које омогућавају праћење „примена десетина милиона фармера у пракси нултог раста емисија у интересу очувања природе“.

То значи да ће фармери бити приморани да кољу стоку и живину, прелазећи на узгој инсеката и соје, којој су Шваб и њему слични већ дали статус „моралних производа“.

Удружење највећих транснационалних прехрамбених корпорација World Business Council for Sustainable Development (WBCSD), које укључује гиганте као што су Kellogg’s, Nestle, Apple, Google, Microsoft, као и Светски економски форум, развија стратегију „правде у храни“. То подразумева поделу хране на „моралну“ и „аморалну“ у интересу „постизања нето нулте емисије угљеника, начина живота у складу са природом и праведније будућности“.

„Ако желимо да спасимо планету, будућност хране су инсекти. Поховани цврчци на школском јеловнику, млеко ларве мухе и болоњез од брашнара за вечеру… Ово су органска јела којима можемо да се радујемо. Пријатно!” пише The Guardian. Лист цитира позив Организације УН за храну и пољопривреду да се конзумира више „недовољно искоришћених ресурса“ од 900 врста јестивих инсеката, што, с обзиром на то, „не може бити ствар избора“.

То јест, они желе да натерају људе да једу муве и црве. У међувремену, тренирајте на мачкама. Компанија Mars Petcare је недавно најавила нову линију хране за мачке на бази инсеката која „показује велики потенцијал као храна за аквакултуру и стоку“. Француска фирма Ynsect  прикупила је 225 милиона долара за отварање највеће светске фарме инсеката у Амијену, која ће ускоро производити 100.000 тона протеина годишње. Британска компанија Entocycle добила је владину донацију од 10 милиона фунти за изградњу фарме за узгој ларви црног војника. „Инсекти нису само много ефикаснија храна, већ се могу хранити и отпадом, а њихов измет се може користити као ђубриво“, радује се The Guardian.

Аналитичари CSIS-а не крију: „Маса урбане сиротиње, која је остала без посла током пандемије… највероватније ће организовати нереде и протесте због раста цена хране…“

Светска криза са храном коју је створио човек уз претњу планетарне глади приближава циљ „Великог ресетовања” по Швабу – рушење националних влада, смањење светске популације, успостављање моћи транснационалних корпорација.

Антируске санкције подстакле су хистерију цена широм спектра роба. Економски рат против Русије узима маха.

Борба за веру