Циљ Москве у Мариупољу – уништити борце „Азова”

О њима као неонацистима пише се годинама, а ових дана су актери битке за Мариупољ, полумилионски град на обали Азовског мора, на истоку Украјине.

Руски војници покушавају да освоје стратешки важан град, чија судбина многе подсећа на призоре из Другог светског рата, док у ужем градском језгру грчевити отпор пружају украјинске снаге, међу којима су и припадници озлоглашеног одреда „Азов”. По неонацистичкој иконографији и тетоважама и они подсећају на времена последњег глобалног сукоба. Чеченима, муслиманима који се боре на руској страни, поручили су да ће их гађати мецима премазаним свињском машћу. Сумњиче их за кршење људских права и ратне злочине, и то не само Кремљ, већ и израелски и западни медији.

„Да ли је злогласни батаљон ’Азов’ инспирисао Путина за ’денацификацију’? Ова јединица за специјалне операције била је легло екстремне десничарске идеологије”, наводи „Џерузалем пост”.

Амерички магазин „Нејшен” је још 2019. године констатовао: „Украјина је једина држава у свету која у својим оружаним снагама има неонацистичку јединицу”.

За „Азов” све је почело, а можда ће се и завршити, у Мариупољу. Ова добровољачка паравојна формација формирана је у Берђанску 5. маја 2014. године, после преврата иницираног на кијевском тргу Мајдан, анексије Крима од стране Русије и избијања побуне у Донбасу, где се претежно руско становништво осетило угроженим доласком нових снага на власт у Украјини. Иза јединице стајале су ектремне националистичке и неонацистичке организације, а било је и чланова партије крајње деснице Десни сектор.

Лета те године припадници „Азова” одиграли су пресудну улогу у заузимању Мариупоља, који је био под контролом проруских снага. Јединица је у почетку била у рангу батаљона, а касније је прерасла у пук. Крајем те године и званично постаје део државних структура – Националне гарде Украјине. Штаб јој је баш у Мариупољу. „Дојче веле” процењује да је уочи инвазије Русије на Украјину у саставу ове јединице било око хиљаду припадника и да су опремљени артиљеријом и тенковима.

„Њихово постојање је један од изговора Русије за рат против Украјине”, констатује „Дојче веле”. У редовима „Азова” има екстремиста из више држава, а што се тиче Балкана, евидентирано је присуство држављана Хрватске. Због негодовања јавности, САД и Канада су 2015. одлучиле да њихове оружане снаге неће подржавати „Азов”, али је Америка већ наредне године одустала од те одлуке.

Володин: Опозвати Бајдена због подршке неонацистима

Москва – Председник руске Државне думе Вјачеслав Володин изјавио је да би амерички Конгрес требало да опозове председника Џозефа Бајдена јер је америчко оружје испоручено Украјини завршило „у рукама неонацистичког батаљона ’Азов’”. Он је подсетио да је Конгрес 2017. године усвојио закон који, како тврди, „забрањује финансирање активности Азовског батаљона, који је именован као неонацистичка група”, јавља Тас. „То је разлог да се опозове Бајден. Прекршио је закон”, изјавио је Володин, преноси Танјуг.

Политика

Бонус видео: