ЧУВАЈМО ЧИСТОТУ ДУШЕ И ТЕЛА – НЕ САМО ЗБОГ СЕБЕ, НЕГО И ЗБОГ СВОГ ПОТОМСТВА

Потписник ових редова читаоцима сајта Међународних породичних вести нуди на поклон књигу „Ваша су тела храмови Духа“, која се бави борбом за чедност и целомудреност, као основне хришћанске врлине.

КЊИГА ВАМА НА ДАР

Разлози за ову борбу, коју водимо и у Великом посту, многи су и важни, од моралних до религиозних, али један од најважнијих је, свакако, срећа нашег будућег потомства. Јер, здраво потомство рађа се у здравој породици, а здраве породице нема без љубави и чистоте, о чему сјајно пише госпођа Марија Стајић,коуредник портала iFamNews-а на српском језику, у поговору за ову књигу.

Да бисмо објаснили какве последице родитељски грех може имати на потомство, излажемо светопредањско учење о томе.

О НАСЛЕЂУ КОД ДЕЦЕ

Константин Зорин, у својој књизи „Шта је наследни грех/ Загонетке наслеђивања: пороци предака – гени потомака“ бави се плодовима мушко-женске узајамности – а то су деца. Он пре свега истиче да наше понашање, и духовно и телесно, доказано утиче на потомство, и да је учење и Цркве и савремене генетике по том питању сродно. Рецимо, хемофилија, болест тешког згрушавања крви, била је честа на европским дворовима, зато што је долазило до склапања рођачких бракова. Човека прати реч пророка Давида – у безакоњима се зачиње, и у гресима се рађа (Пс. 50,7).

Што се тиче наслеђивања, не наслеђују се лични греси предака, него њихове греховне склоности, својеврсна изопаченост природе, која доводи до патолошких промена у човековом телу и души.

Рецимо, човек се роди са осетљивом душом. И то је неутрална особина. Неко на основу тога развије отвореност, милосрђе, срдачност, умешност да се људи схвате и прихвате. А неко постане рањив, подозрив, неповерљив. Зорин истиче: „Врлине, стечене личним трудом и борбом против страсти, у очима Божјим много су више изнад добрих особина наслеђених од родитеља“.

После пада, трулежност се такла и душе и тела. Читав организам се свагда распада и обнавља: храна се чисти кроз утробу, еритроцити умиру на сваких 120 дана, епидерм се љушти и настаје нови. Зорин каже: „Суштински, сва човекова физиологија изграђена је на борби против трулежности док се биолошки живот не оконча распадањем трупа. Није Свети Григорије Богослов душу узалуд звао трупоносицом“.

Наследна греховност, страсност, трулежност и смртност везују човека за материјални свет.

О НАЧИНУ НА КОЈИ ЈЕ БОГ САЗДАО НАСЛЕДНОСТ

Промисао Божји, каже Зорин, јесте тај који регулише и усмерава природне физиолошке процесе. Свети Василије Велики каже: „Реч Божја саздаје природу твари“. Господ је живим бићима дао да се плоде (полна привлачност) и множе (брига o потомству). Када је Рахиља од Јакова тражила дете, Јаков је рекао да он није извор плодности, него је Бог тај који даје плод утробе (Пост. 30,1-2). Господ, дакле, даје семе живота, а оно се даље развија по општим законима које је Он установио и који су делимично познати савременој науци. У природи свакако постоји натприродна сила и воља, иначе би владао хаос.

Свака ћелија ДНК у себи садржи пуну информацију о организму: „Пошто рука једног Градитеља управља свим физиолошким процесима, модел ДНК, који Он користи, универзалан је. Сва биолошка бића сродна су једно другом“, истиче Зорин. ДНК је својеврсна „дискета живота“. Гени су план који је Творац ставио у темељ живота, а спољна средина у којој обитава организам обезбеђује услове пројављивања.

Бог је живи свет поделио по врстама, у оквиру којих постоји мноштво варијација, као и могућност селекције. Биолошке врсте се не мешају: не може се спарити пас са мачком, али пас и вучица могу, јер припадају истој врсти. Данашњи човек, експериментишући у области генетике, улази у велики ризик. Опасност генетских огледа је у томе што се наука без Логоса бави оним што не познаје до краја, а Свето Писмо каже да ће свако растиње које није засадио Отац небески бити искорењено (Мт. 15,13).

ШТА ЧОВЕК ПРЕДАЈЕ ПОТОМСТВУ?

Оно што је лик Адамов у нама, по Зорину, то су „анатомско – физиолошке особине тела и психе (кожне хаљине) као и духовна својства, само људска, која добијамо од предака“. Зато човек може да поје Богу: „Од утробе мајке моје Ти си Бог мој“ (Пс. 21,11).

Свети Филарет Московски каже: „Адам није родио сина по савршеној слици Божјој, него по својој, са неким остатком лика Божјег и греховном повређеношћу Адамовом.“

После пада Адама и Еве, семе живота у себи има и семе трулежи, како се и каже у једној вечерњој молитви. Зато су људи без благодати мртви у гресима, чеда гнева, синови смрти и проклетства (Еф. 2,1-3; Пс. 101,2; Друга Петр. 2,14). Али, пошто су, по Светим Оцима, сви људи један човек, сверодни Адам, пороци и врлине сваког човека остављају траг у целом човечанству.

ОД ИСТИХ СМО ПРЕДАКА

Група научника у екипи Алена Вилсона, са Берклија, утврдила је да су сви људи на свету пореклом од једне жене (тзв. митохондријална Ева). Јапански научници су доказали да је генотип људи са два различита краја планете много сроднији од гена горила из исте џунгле – разлика међу људима је 0,1%. Довољно да будемо тако слични, а тако различити.

Истраживања такозваних Ипсилон хромозомских варијација код мушкараца показало је да 95% мушкараца из Европе потиче од свега десет мушких предака, који су живели знатно касније од Ипсилон праоца свих људи. И ова „Јафетова деца“ доказују да људи имају заједничке духовне и биолошке темеље.

Епископ Василије (Родзјанко) каже: „Рајски Адам и Ева Библије и наши генетски преци које су открили научници не могу се узајамно поистоветити: бесмртност и смртност нису исто. /…/ Ипак, човек није потекао од мајмуна, него од генетског претка – човека“.

ПРЕПОТОПСКИ ГРЕСИ И ПОСЛЕДИЦЕ

У Књизи постања помиње се да су, после изгона из раја, синови Божји узимали кћери људске за жене, и да су се из тих бракова рађали дивови, од старине на гласу (Пост. 6,4). Постоје два светоотачка тумачења овог места: по једном, демони су улазили у везе са женама, маскирани у људска бића, користећи туђе семе да их оплоде и учећи жене шминкању и враџбинама (тако је мислио Свети Иринеј Лионски). По другом отачком становишту, синови Божји су потомци побожног Сита који су улазили у везе са женама које су потекле од рода братоубице Каина. Тако су Ситови наследници падали у блуд и идолопоклонство. Свети Кирило Александријски каже да се из таквих незаконитих веза „стадоше рађати чудовишта, јер Бог је допуштао да поружне и сама тела људи због блудних стремљења и неуздржања људи оног доба. Рађаху се дивови, дивљи и силни, који су били много одвратни и све су превазилазили величином својих тела. Страшни изгледом, беху сурови и ближњима неприступачни“.

Зорин сматра да су се овакви дивови можда рађали због мутација које су биле плод греха препотопских људи. И данас је познато да радијација, алкохол и наркотици лоше утичу на ембрион. Рецимо, оболели од Клајнфетеровог синдрома су умно заостали, склони насиљу и сексуално агресивни. Неки људи због мутација имају огроман раст.

Свет пре потопа био је технички развијен, али духовно и морално труо; и баш о томе говоре легенде што сведоче о пропасти Атлантиде и Лемурије. Док је Ноје градио ковчег, то је био позив на покајање свима, али ништа није помогло: људи су остали у својим гресима и нестали у водама потопа.

ЧИМЕ СМО ОПТЕРЕЋЕНИ?

Оно што беше пре потопа, јавља се и данас, каже Зорин. Увек бива јасно да смо оптерећени троструко: Адамовим наслеђем, гресима свог рода и сопственим гресима. Зато је Свети Игњатије Брјанчанинов говорио да смо, јер обитавамо у греху, рођени мртви, али да то не осећамо, јер мртваци не осећају своју умртвљеност. Крштење је ново рођење, чији су знаци љубав према Богу и ближњем.

О чему је реч? Зорин наводи случај који је испричао митрополит Антоније Блум. Један угледан научник је умро. Кад су јавили то његовом сину, који је био у душевној болници, младић се побунио и рекао да отац није умро, и да он, као његов син, то не прихвата. Када су душевно болесног младића довели митрополиту Антонију, с циљем да му владика објасни шта се десило, син покојников је рекао: „Он није умро јер никад није ни живео“. Везан за књиге и објекте свог рада, покојник се био сав претворио у нешто спољашње, што није имало никакве везе са духовним постојањем. „У њему није остало човека, јер се сав претворио у предмете“, каже митрополит Антоније. Зато увек треба да се питамо – има ли у нама ичега што може ући у вечност. Уопште, између бити и имати данашњи човек се определио за имати, па је губитак себе и своје људскости казна Божја за материјализам.

ДЕЦА И РОДИТЕЉИ – НЕРАСКИДИВА ВЕЗА

Ипак, шта наслеђујемо од родитеља? Дете од својих родитеља добија телесне, душевне и духовне особине које они имају када га зачињу: „Могу се предавати последице греха, али и плодови благодати“, каже Зорин. Тајне наслеђа необичне су: тако је Левије, преко свог претка Авраама, дао десетак Мелхиседеку, иако тај исти Левије, син Јаковљев, још није био ни рођен (Јеврејима 7,1-10).

Везе између родитеља и деце необично су јаке.

Мајчинска љубав осећа на даљину, а њена молитва избавља са дна мора. У Русији се, 1996. године, десио следећи случај. Једна мајка се јавила свештенику и молила га да јој причести сина, пошто она није узмогла да му обезбеди сједињење са Светињом. Свештеник је дошао на адресу коју му је мати тог човека дала. Кад је објаснио зашто је стигао, овај га је оштрим речима терао са прага, јер му је мајка одавно била умрла, па је мислио да се свештеник шегачи. А кад је он показао слику његове мајке на зиду, и кад је човек схватио да ју је баћушка заиста видео, пристао је да се причести. Те ноћи је умро.

ПОСЛЕДИЦЕ РОДИТЕЉСКИХ ГРЕХА

Из Светог Писма се јасно види како је тешка казна за прељубу и блуд: цар и пророк Давид, који је отео жену свог војводе Урије Хетејина, а њега послао у смрт, доживео је да види велико зло које се обрушило на његов дом (Друга Цар. 12,10-12). Слично се десило и цару Соломону: због његовог пада у блуд и идолопоклонство, царство Израиљево поделило се после Соломонове смрти, а његов син Ровоам направио је хаос у држави.

Из Отачника је познат случај аве Јелисеја, који је исцелио дете на самрти, али је пре тога поучио његовог оца, рекавши да се дете разболело због три очева греха: петнаестогодишњег прељубништва које је скривао, лошег васпитавања сопственог детета и јереси у коју је пао. Зна се, вели Зорин, да последице трпе и потомци оних који су ближње тлачили и на отимачини градили своје богатство. Јер отето је проклето.

Додуше, деси се да и неправедни благују. Али, и то има своје разлоге. Они који су на неправди благовали и нису се покајали, неће имати никакве утехе у вечности, као што је Авраам рекао богаташу који је превиђао патње убогог Лазара. Тако се показује и милосрђе и дуготрпљење Божје, јер Бог чека да се и неправедници покају. Неки пут се деси да таквима умру деца – и то је призив Божји на покајање. Таква деца, каже Свето Предање, иду у рај, јер су невина страдала да би своје неправедне родитеље призвала памети.

РОДИТЕЉИ, БУДИТЕ БУДНИ

Што се наслеђа тиче, Зорин истиче да у тој области има много сложености. Руски философ Василије Розанов је писао: „Непорочност и самим тим невиност деце су спољашњи. У њима је скривена порочност отаца, а самим тим и њихова кривица“. И психолог Јунг је говорио: „Од Адама до наших дана људска душа је само кошница у којој се роје пчеле прошлости и садашњости. Ништа се не да заборавити. Сваки човек у себи носи наслеђе људског рода и користи га у складу са сопственим искуством“.

Свети Лука Војно-Јасенецки говорио је о томе да су родитељи дужни да се кају и поправљају, да би својој деци предали чисте душе.

Како родитељи могу да оштете живот своје деце? Види се то на разне начине. Рецимо, познато је да пушење код 10% корисника дувана мушког рода изазива импотенцију. Код жена, пушење нарушава менструални циклус. Никотин успорава сексуално сазревање, а јављају се и дефектни гени. Дете у утроби нема довољно кисеоника, а синови и кћери жена које пуше имају 30% више шанси да добију дијабетес. Алкохол трује организам и убија полну привлачност. Деца родитеља-наркомана имају много више шансе да постану наркомани.

ПОСЛЕДИЦЕ ЧЕДОМОРСТВА

Веза света живих и света умрлих снажна је, каже Зорин, и указује на једно мисионарско писмо Владике Николаја, упућено жени којој су се у сну јављала абортирана деца: „Пишеш ми, да те нешто узнемирава у сну. Некаква три детета јављају ти се чим склопиш очи, па ти се смеју, ругају, прете и застрашују. Ишла си, велиш, паметним људима и тражила лека. Они су ти казали: то није ништа! Ти си им рекла: Кад није ништа, одагнајте ту неман од мене! Зар може бити ништа оно што ми не даје мира већ шест месеци? А они теби на то: промени ваздух, иди у весела друштва, храни се боље; то је обична хипохондрија. Знам ја, сестро, те паметаре. Они су узели на зуб тако неколико речи као: хипохондрија, телепатија, аутосугестија, којим прелазе преко једне неоспорне духовне стварности на дневни ред, то јест на ваздух, весеље, месо, селтерс и вино. А ја ти кажем: та три детета што ти се јављају јесу она иста три твоја детета, која си ти, по сопственом признању, умртвила пре него што их је јарко сунце живе целивало. И они ти се сад свете. А освета мртвих је ужасна и преужасна. Како се ти називаш књижном женом, ја ћу ти из књига и говорити. По књигама ти ћеш се сетити Магбета, или како је једног енглеског краља убио дух убијеног човека. Читала си свакако, како је краљ Владислав, убица краља Владимира, био убијен од духа Владимирова. Но можда ниси читала о следећем случају. Цар византијски Констанс имао је брата Теодосија, кога није волео јер се бојао да га овај не обори са престола. Због тога Констанс присили Теодосија, да прими ђаконски чин. Али страх није остављао цара ни надаље. Најзад се реши цар на злочин. Удеси да Теодосија мучки убију. Сад је дахнуо душом мислећи да се за навек ослободио свога такмаца. Но незналица није ни слутио, да су мртви јачи од живих, и да онај ко убија невина човека у ствари не побеђује него полаже оружје пред убијеним. После тога једне ноћи јави се убијени ђакон Теодосије своме брату цару са чашом крви, која се пушила, и викне страхотним гласом: „Пиј, брате!“ Цар скочи, узбуни цео двор; но нико му ништа није знао рећи. Друге једне ноћи понови се иста сцена: ђакон са чашом крви и језивим криком: „Пиј, брате!“ Цар узбуни цео Цариград, но све је бленуло у њега као у тебе они паметари, који те шаљу на ваздух и бољу кујну. Опет једне ноћи понови се исто. Најзад је цар Констанс, здрав и читав увече, нађен једног јутра мртав у својој постељи. Читаш ли Свето Писмо? Тамо је све речено, све објашњено, како и зашто се мртви свете живима. Прочитај још једном о Каину, који због убиства свога брата нигде и никад није имао мира. Па како се дух увређеног Самуила светио Саулу. Па како је јадни Давид грозно страдао, годинама и годинама, због убиства свога војводе Урија. И још прочитај, ако умеш, хиљаде и хиљаде познатих сличних случајева од Каина до тебе. Па ћеш разумети, шта те мучи, и зашто. Разумећеш, да је свет убијених јачи од својих убица, и да се страшно свети. Прво то разуми и схвати. Потом чини све што можеш за поморену своју децу. Па ће ти милостиви Бог, код кога нема мртвих, опростити и даровати мир. А шта све треба да чиниш, питај цркву. Свештеници то знају. Бог нека те помилује.“

Никада се не сме заборавити да крв невиних вапије на небо, тражећи правду Божју (Откр. 6, 9-10), каже Зорин. Зато блуд пречесто има страшну последицу: убиство.

Последице насилног прекида трудноће су многе: касније се јављају спонтани побачаји, превремени порођаји, болести деце, а жене које су абортирале добијају разне гинеколошке болести и психичке трауме. Отац Јован Крестјанкин је говорио једној жени: „Детеубиство је смртни грех. Његове последице ће се пре свега одразити на Вашу душу, а затим и на децу коју сте већ родили. Они ће се мучити у животу и тако ће вам се осветити за нерођеног братића да то нећете моћи да преживите. Па Ви бирајте!“ Другој жени је писао да је болест њеног сина „епитимија за оне који по Вашој вољи нису видели светлост дана“.

Професор Лондонске клинике гинекологије и репродукције, Ентони Кедермен, записао је: „Абортус може довести до тога да ваша деца, па чак и унуци, постану неплодни.“ По њему, абортус не изазива само последице по материцу, него и по јајнике, и утиче на ДНК јајних ћелија, што се може одразити на гене одговорне за репродукцију код деце која се рађају након претходних абортуса.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА РЕЧИ СВЕТОГ СТЕФАНА ВИСОКОГ, СИНА ЛАЗАРЕВОГ, ЗВАНЕ СЛОВО ЉУБВЕ

Узљубите љубав,
младићи и девојке,
за љубав прикладни;
али право и незазорно,
да младићство и девство не повредите,
којим се природа наша
Божанској присаједињује,
да Божанство не узнегодује.
Јер апостол рече:
“Духа Светога Божјега не растужујте,
Којим се запечатисте
јавно у крштењу”.

Амин, Боже дај!

Владимир Димитријевић

БОНУС ВИДЕО: