Митрополит Августинос Кандиотис: Беседа деци о посту

Драга моја децо, уз помоћ Божију ушли смо у Четрдесетницу. На црквеном језику тако се назива света и велика Четрдесетница.

Света и велика Четрдесетница заједно са Великом седмицом која следи је период који траје отприлике 50 дана. Тај период почиње на Чисти понедељак и завршава у Велику суботу. Почиње са “Господе сила” и завршава са “Васкрсни Боже, суди земљи”. У целом том раздобљу хришћани који воле и верују у Христа и сећају се свега што је Христос поднео за свет, посте од многих јела. Уздржавају се од меса, млека, сира, јаја, рибе и других јела. Само на Благовести ако падну пре Велике седмице, дозвољено је хришћанима да једу рибу. У све друге дане сви они који су здрави посте, исповедају се и припремају се духовно за причешће светим тајнама.

***

Посте велики. Упитаћете ме, да ли треба да постимо и ми деца и омладина, који се налазимо у развоју и потребна нам је окрепљујућа храна?

На то питање, да ли деца треба да посте, одговорићу вам у овој посланици. Желим да обратите пажњу на све оно што ћу рећи. Зато све што вам будем сада рекао није моје учење, већ је учење наше свете Цркве, која све што одређује, то чини са љубављу и бригом. Црква не жели зло човеку, но увек добро. Пост који је одредила наша Црква није на нашу штету веће је на нашу корист.

Да бих вас уверио нећу вам овде представити лекарске и научне списе , који хвале пост као нешто корисно за човеково здравље. Овде ће нам бити довољно да отворимо Свето писмо, ту бесмртну књигу, и из ње ћу вам навести један историјски пример. Дођите дакле, децо, са вашом маштом да отпутујемо у старо време.

Стали смо на 600 година пре доласка Христова на свет. У то време постојало је једно јако царство, које је владало на истоку. Престолница тог царства је био Вавилон. Цар је био Навуходоносор. Он се борио против Израиљске државе, нападајући престолницу, Јерусалим, победио је Израиљце, и узео је их Соломоновог храма златне сасуде. Заједно са златом узео је и заробљенике. Много света – мушкараца, жена и деце је било превезено у његову престолницу Вавилон.

Један дан је Навуходоносор рекао нареднику царске авлије:

– Од израиљске деце коју смо заробили и довели овде у Вавилон желим да изабереш неколико деце, која потичу из добрих породица и која се истичу својом лепотом и телесном снагом, као и љувабљу према словима. Децу коју ћеш изабрати узећу на свој двор, јешће и пиће са моје трпезе, касније ћу их школовати да постану високи службеници у мојој држави. Зато молим те припази приликом избора…

Наредник је послушао царево наређење, и после је изабрао четворо деце. Имена њихова су била Данил, Ананија, Азарија и Мисаил. То четворо деце је одведено пред цара и цар је одобрио да живе на његовом двору и да се школују како је он одредио.

Четворо деце је било у двору. Када је дошло подне, слуге су поставиле трпезу и позвале децу да једу. Трпеза је била пуна изабраних јела. Међутим ово четворо деце није дотакнуло храну. Сетили су се своје религије, која је имала своје постове приликом којих нису јели одређену врсту хране. Нису хтели да преступе одредбе своје религије. Зато су позвали наредника царске авлије да га замоле да их не сили да једу од те хране, него да им дозволи да једу поврће и житарице које су навикли да једу у својој домовини.

– Не могу то дозволити, одговорио им је наредник. Добио сам строго наређење од цара и не могу га преступити. Ако заменим ову одабрану храну са скромном храном коју желите, постоји могућност да ћете ви ослабити и разболети се, а шта ћу онда рећи цару?….

Четворо деце је било одлучно. Да би умирили наредника уверавали су га да ће они, једући поврће и житарице и имајући благодат Божију на себи, бити здравији од остале деце која ће јести сваки дан изабрана царска јела. Наредник је попустио овој деци те им је сваки дан доносио посну храну коју су затражили.

Да ли су деца ослабила? Не само да нису ослабила, већ су била јача од остале деце која су јела месо и пила изабрана вина. Лица њихова су сијала од здравља. Њихов ум је био чистији и са великом лакоћом су упијали знање. Та деца која су постила и јела житарице и пила воду, знала су десет пута више од онога што су знала друга деца, деца изобиља.

***

Драга моја децо! Прича о четворо деце у Вавилону, коју можете пронаћи ако отворите Стари завет и прочитате 1-о поглавље књиге пророка Данила, нас поучава колико је користан пост, па чак и за децу.

У старо време деца у нашој домовини су живела скромно. Храна им је била веома оскудна. Месо су ретко јели. Хлеб им је био од јечма или од кукуруза. Јело су им били лук и маслине, поврће и житарице…

Не желимо ми данас када постоји изобиље хране да се деца изгладњују. Нека се хране боље. Нека пију своје млеко. Нека једу јаја, сир и месо у дане у које то Црква дозвољава. Не кажемо не. Међутим, припазимо да из једне крајности не одемо у другу. Јер на жалост постоје деца која су лоше научена, деца која желе сваки дан да једу месо и изабрана јела. Деца која се тако хране, уместо да постану јака деца, постају малаксала деца, дакле слаба и болешљива, коју лако погађају разне болести и постају неспособна да се касније суоче са оскудицама и потешкоћама у животу.

Ви, драга моја децо, немојте се угледати на ову мазну децу. Угледајте се на ова четири детета из Вавилона, на Данила, Ананију, Азарију и Мисаила. Сада када смо ушли у велику Четрдесетницу постите и ви. Будите сигурни да ћете тако навикнути од малена да сте уздржљиви у јелу и у пићу, и имаћете чврсто тело и чист ум. Пост, као што каже Велики Василије “ умножава куће, рађа здравље, васпитава младе”.

С надом да ће сва деца, ученици и ученице вероучитељских школа, послушати глас Цркве, желим вам да прођете велику Четрдесетницу заједно са својим родитељима и својим учитељима у здрављу и да се удостојите да славите са радошћу васкрсење Христово.

С пуно љубави

ваш духовни отац

Борба за веру

Бонус видео