Зашто је Албанија миљеница Запада

Права снага политике Албаније ће се показати кад и ако та земља буде добила могућност стварања специјалних статуса територија са албанским мањинама што ће водити у велику албанску заједницу унутар ЕУ, мишљења је Милисав Паић, дипломата у пензији и директор Српског спољнополитичког круга.

Утисак да Албанија стиче све јачи спољнополитички утицај, како сматра Паић, произилази из чињенице да Тирана од Запада добија посебну пажњу, а из тога се ствара перцепција да има моћ над албанским мањинама у околним државама и преко њих утицај на политику тих држава.

Миљеница Запада

Албанија би ускоро могла независно од Северне Македоније да почне преговоре о приступању Европској Унији, већ је члан НАТО пакта, постаје сабирни центар за изградњу НАТО база, а тренутно је и у СБ УН нестална чланица. Иако званично није присутна у дијалогуа Београда и Приштине, у тим преговорима се често помиње.

И Албанци у Северној Македонији редовно ослушкују сугестије из Тиране, а исто раде Албанци на југу Србије. Албанија се такође често помиње као регионални савезник што Европске уније, тачније Немачке, али и Америке.

Мада наизглед не учествује директно у доношењу било којих одлука албанских мањина у региону, делује да је свугде присутна, што наводи на питање да ли и какву улога Албанија има уопште у међународној арени?

Милисав Паић оцењује да Албанија води релативно пасивну политику али да је одличан инструмент у рукама Запада.
„То је земља која је послушна и која мање више безрезервно подржава све сигнале које долазе са Запада,“ констатује Паић.

Повећано интересовање

С друге стране, каже он, више је разлога зашто је Албанија већ годинама битна за Запад.

„Америка и Британија одувек имају интерес за Албанију а посебно Британија, јер је међу првима имала тамо своје базе, зато што Албанија има контролу уласка у Јадран. За Америку је интересантна јер је држава близу њених војних база у Италији такође окренутих према Јадрану. Дакле, прва ствар је контрола поморских области у овом делу света и позиција коју Албаније има,“ објашњава наш саговорник.

Тренутна ситуација у региону и у свету, додаје Паић, донела је ново интересовање за Албанију што ствара утисак да је она држава која има неки посебан утицај.

„Запад је све време показивао интересовање за Албанију јер она има такву геостратешку позицију а благонаклон однос Америке и осталих западних држава значајно се повећао по пристанку Тиране да се оне војно стационирају у тој држави. То је свакако допринело да Албанија лакше уђе у НАТО од других држава у окружењу,“ наводи он.

Наш саговорник истиче да је Албанија сада економски доста слаба, али да у будућности постоји могућност да њена економија оснажи, што би јој дало додатну тежину.

Погодна геостратешка позиција

Паић се присећа да је у време некадашње Југославије Албанија била важна геостратешка тачка, а да са друге стране ова држава контролише и вардарско-моравски правац, који је и те како важан и који је вековима био једна од главних комуникација средње и и западне Европе.

„То је још један разлог за интересовање Америке за Албанију. Доказ за то је да је још за време комунистичког вође Енвера Хоџе, када је Албанија била потпуно затворена држава окренута СССР, Америка тражила начин да успостави односе са Тираном. Са променама у Албанији тај интерес Америке с конкретизовао,“ каже наш саговорник.

Он подсећа да су и Британци још 1941. године када је Албанија била под окупацијом Италије покушали да убаце један свој батаљон на њену територију, а чињеница је и да је некадашња СФРЈ уложила значајна средства у Албанију јер је била свесна њеног положаја и жеље Запада да је придобије.

„То је довело до два велика инцидента између Британије и тадашње Југославије јер су британске подморнице покушале да уђу преко албанских територијалних вода у југословенске,“ напомиње Паић.
Америка не жели Албанију у ЕУ

Паић истовремено оцењује да ЕУ и Америка не гледају исто на улогу Албаније и да би улазак Албаније у ЕУ тој земљи дао већу самосталност јер би имала подршку ЕУ у свему, од економије па надаље, а то Америка не жели.

„Албанија би тек под кровом ЕУ почела да се ослобађа ланаца Запада који јој можда сада и одговарају. Међутим уласком у ЕУ заправо она ће тек добити право гласа а самим тим и политичку моћ,“ каже Паић.

Бранкица Ристић/Спутњик

Бонус видео