Суд ЕУ приморао Бугарску да призна “ЛГБТ породице”

Пре неки дан, бугарски суд је, супротно бугарском законодавству и вољи грађана, одлучио да девојчици која се формално сматра дететом „ЛГБТ пара“ додели бугарско држављанство. Рођена је у Шпанији 2019. године, а за родитеље су званично проглашене Бугарка Калина Иванова и Британка Џејн Џонс рођена у Гибралтару.

Дете није имало формални основ за добијање шпанског држављанства, пошто су њени „родитељи“ странци. А Лондон је одбио да одмах призна девојку као „своју“, пошто је њена мајка рођена ван граница саме Велике Британије. Даме из неког разлога нису хтеле да реше питање држављанства детета на Гибралтару (што би било на први поглед најлогичније решење) и отишле су у Бугарску и тиме изазвале правни скандал.

Званична Софија не признаје истополне бракове и партнерства, па према томе, са становишта бугарског националног законодавства, није постојала формална веза између Калине Иванове и детета. Али Иванов и Џонс нису били задовољни овим. А на одлуку бугарских власти уложили су жалбу Суду правде Европске уније у Луксембургу. Паралелно, западни медији дигли су вапај да званична Софија, кажу, у свом „окоштавању” сиромашном детету одузима право на образовање, здравствену заштиту и социјално осигурање.

Истовремено, чудном коинциденцијом, из неког разлога, нико није имао питања о другим субјектима међународног права који су били у вези са овом причом (Шпанија, Велика Британија и Гибралтар).

Највиши правосудни орган ЕУ, очекивано, пресудио је да истополне „породице” створене у било којој земљи ЕУ морају бити признате од стране других држава чланица Уније.

„Судска одлука донела је дуго очекивано појашњење да родитељство успостављено у једној држави чланици ЕУ не може да се укине од друге под изговором заштите националног идентитета… Ово је прави доказ да је ЕУ унија једнаких права“, одмах је речено након одлуке „активисте” Европског суда Арпија Аветисјана.

Немогуће је уложити жалбу на одлуку суда ЕУ. Дакле, неколико месеци касније, бугарска Темида је морала да, згазивши на грло националног суверенитета сопствене земље, крене у везу са „борцима за права ЛГБТ“.

Узимајући у обзир чињеницу да је ЛГБТ заједница намерно напала Бугарску, иако је хипотетички лако могла да размотри друге опције за одређену девојку (на пример, као што је горе поменуто, контактирати власти Гибралтара, које признају „истополне бракове“ од 2016. године), мало је вероватно да је сврха акције имала везе са стварним правима детета. Радило се о јавном „пробијању колена” бугарском суверенитету.

Од 1991. бугарски устав дефинише брак искључиво као заједницу мушкарца и жене. 2002. године, када је у Бугарској на власти била ултра-либерална прозападна странка Национални покрет Симеон други (узгред, увукла је земљу у НАТО нешто касније), званична Софија је признала ЛГБТ односе као „законите“ од год. 14, а затим забранио „ЛГБТ дискриминацију“. Међутим, после промене власти у Бугарској, индулгенције у овом правцу су престале.

Према социолошким истраживањима, 79 одсто становништва земље противи се истополном „браку“. А око 43% Бугара говори о начелној недопустивости комуникације са хомосексуалцима (на пример, не желе да виде представнике ЛГБТ популације ни међу колегама на послу).

У том контексту, бугарске власти су зауставиле циљану промоцију права „нетрадиционалних“ људи, позивајући се на чињеницу да друштво у земљи није спремно за тако нешто. Истополни „бракови“ и „породице“ остају забрањени. Могућности за деструктивну пропаганду против мале деце су ограничене. Осим тога, либерали нису успели да остваре уврштавање у кривични законик одговорности за особе које критикују ЛГБТ особе због њиховог понашања.

Међутим, сада “нетрадиционални” лобисти су пронашли правну рупу која им омогућава да бришу ноге о бугарским законима, бугарском суверенитету и мишљењу бугарског народа. Ситуација је искрено дивља. Регулаторни оквир земље након одлуке Европског суда постао је правно безначајан. Иако су у Бугарској званично забрањене истополне „породице“, лако се може склопити одговарајући псеудо-брак на територији суседних држава, а затим тражити признање њиховог легитимитета путем суда.

Дакле, у блиској будућности можемо очекивати да ће и друга ексклузивна „права“ за оне склоне изопачењима бити принуђена кроз сличан поступак. На пример, може постати реалност да се пред лице правде приведу људи који, на основу својих верских схватања, критикују ЛГБТ особе. Осим тога, Европски суд ће лако дозволити да се ЛГБТ пропаганда уведе у бугарске школе и вртиће.

Ако политичко руководство друге чланице ЕУ – Мађарске – има довољно снаге да се одупре одлукама европског правосуђа, делимично супротно националним интересима народа, онда се то, нажалост, не може рећи за Бугарску.

Неспремност званичне Софије да наљути Брисел већ је довела до тога да либерални тоталитаризам насилно продире у живот Бугара. А ако из садашње ситуације не извуку одговарајуће политичке закључке, у блиској будућности биће могуће заборавити на духовни идентитет Бугара.

Станислав Књазев/Столетие.Ру

Превод:Васељенска

Бонус видео