Постоје биљни лекови који заиста делују и код најтежих болести

Пасуљ, глог, кора тисе или врбе… Лекови се из биљака добијају хиљадама година, а нови се још увек откривају. Ево неколико биљних екстраката са снажним медицинским дејством.

Људи су изучавали лековита својства биљака хиљадама година. Иако се биљни лекови често занемарују као ненаучни, више од једне трећине савремених лекова потиче директно или индиректно из природних производа, као што су биљке, микроорганизми и животиње.

Научници са Истраживачког института Скрипс у Калифорнији открили су да хемикалија екстрахована из коре дрвета Galbulimima belgraveana има психотропне ефекте који могу помоћи у лечењу депресије и анксиозности. Дрво се налази само у удаљеним прашумама Папуе Нове Гвинеје и северне Аустралије и староседеоци су га дуго користили као лек против болова и грознице.

„Ово показује да западна медицина није исцрпела могућности на пољу нових терапија; постоје традиционални лекови који још увек чекају да буду проучени“, рекао је новинарима прошле недеље доктор Рајан Шенви, професор хемије на калифорнијском Институту.

Пасуљ против Паркинсона

Најпознатији пример медицинског лека екстрахованог из биљне врсте је опијум, који се користи за лечење болова више од 4.000 година. Опијати попут морфијума и кодеина добијају се из опијумског мака и имају снажан ефекат на централни нервни систем. Али који други древни лекови засновани на биљним материјама имају јасне медицинске ефекте?

Пре свих то је баршунасти пасуљ (Mucuna pruriens). Он се користио још у древној индијској ајурведској и кинеској медицини пре више од 3000 година. Најстарији сачувани текстови нам говоре како су исцелитељи користили екстракте пасуља да смање тремор код пацијената како би лечили стање које сада сматрамо Паркинсоновом болешћу.

Сада истраживања показују да баршунасти пасуљ садржи једињење које се зове леводопа, лек који се данас користи за лечење Паркинсонове болести. Леводопа помаже у заустављању тремора повећавајући допаминске сигнале у деловима мозга који контролишу кретање.

Модерна историја леводопе почела је почетком 20. века када је једињење синтетизовао пољски биохемичар Казимир Функ. Деценијама касније, шездесетих година прошлог века, научници су открили да се леводопа може користити као ефикасан третман за заустављање тремора код пацијената са Паркинсоновом болешћу. Лек је направио револуцију у лечењу болести и данас је златни стандард за терапију.

Глог би могао бити будући лек за кардиоваскуларне болести

Клиничка испитивања показала су да глог (Crataegus spp) смањује крвни притисак и може бити користан за лечење кардиоваскуларних болести. Бобице глога садрже једињења као што су биофлавоноиди и проантоцијанидини за које се чини да имају значајну антиоксидативну активност.

Медицинска својства глога први су приметили грчки лекар Диоскорид у првом веку и Танг Бен Цао у старој кинеској медицини у седмом веку. Екстракти глога још нису погодни за ширу медицинску употребу – студије су у току, а потребна су темељнија истраживања да би се проценила дугорочна безбедност употребе екстраката за лечење болести.

Кора пацифичке тисе против рака

Дрвеће тисе има посебно место у медицини у европској митологији. Већина делова дрвета је веома отровна, изазивајући асоцијације и на смрт и на бесмртност. Трећа вештица у Шекспировом Магбету помиње тису.

Овде се ради о врсти северноамеричке тисе коју зову пацифичка тиса (Takus brevifolia). Она поседује најкориснија медицинска својства. Научници су шездесетих открили да кора дрвета садржи једињења која се називају таксели. Један од ових таксела, назван паклитаксел, развијен је у ефикасан лек за лечење рака. Паклитаксел може да заустави дељење ћелија рака, блокирајући даљи раст болести.

Чудесни лек од коре врбе

Кора врбе је још један традиционални лек са дугом историјом. Кору су пре 4.000 година употребљавали Сумерци и Египћани за лечење бола и од тада није престала да се користи. Кора врбе садржи једињење звано салицин, које ће касније бити основа открића аспирина – лека који се користи најчешће на свету.

Аспирин има неколико различитих медицинских предности, укључујући ублажавање болова, смањење температуре и превенцију можданог удара. Његова прва широка употреба била је током пандемије грипа 1918. за лечење високих температура.

Dojče vele

БОНУС ВИДЕО: