Паметно је задужити се при високој инфлацији и ниским каматама

„Дуг је зао друг”, каже народна пословица, а веровали или не сада је добра финансијска одлука баш то: задужити се, односно узети кредит. Овај савет заснива се на три чињенице. Инфлација је висока, у просеку десетак одсто годишње, а камате на динарске зајмове износе осам до девет процената што значи да је „накнада” која се плаћа банци реално негативна. При том очекује се само скромно подизање цене новца што најављују и Европска централна банка (ЕЦБ) и Америчка централна банка (ФЕД). За појаву да су камате реално негативне стручњаци кажу да је то у суштини трансфер, односно пренос богатства од кредитора према дужницима мада је тешко поверовати да ће профит банака бити окрњен.

Трећа чињеница је она о расту зарада. Према статистичким подацима просечна плата за март износила је готово 75.000 динара. У поређењу са истим месецом претходне године просечна нето зарада номинално је већа за чак 14,4 одсто, односно за 4,9 процената реално што значи да расте расположив доходак грађана за задуживање. Наравно, има оних чија плата ни изблиза не прати инфлацију и који због раста цена основних производа као што су храна, гориво могу да западну у тешкоће с отплатом кредита.

Савет о задуживању важи за оне за солидним и стабилним примањима и који већ имају неки новац или планирају куповину, јер са растом инфлације од десетак одсто годишње за толико ће им бити обезвређен новац па је зато куповина нечег потребног добра одлука. Ко је, на пример, оклевао са куповином некретнине очекујући да ће се раст њихових цена зауставити грдно се преварио.

Да се грађани и привреда све више задужују види се и из података Народне банке и пословних банака. У марту, мерено на исти месец прошле године кредити становништву већи су 10,7 одсто. У првом кварталу банке су грађанима пласирале кредите вредне 23,3 милијарде динара. Они сада банкама дугују 1.389 милијарди динара што је готово 12 милијарди евра или око 21,6 одсто БДП-а.

За годину дана раст стамбених зајмова је 16,2 процента, а њихова просечна камата је месецима непромењена и износи 2,6 одсто. То не чуди пошто су они везани за евро, а ЕЦБ камате још не дира. Банкари кажу да су се на добру реализацију стамбених кредита одразили повољни услови задуживања, већа тражња за некретнинама и континуирани раст понуде станова. Упркос том расту у укупној маси зајмова становништву стамбени нису претекли готовинске, јер први заузимају 39,3 одсто, а други 44 процента.

Просечна каматна стопа на новоодобрене динарске кредите становништву, а то су готовински, у првом кварталу била је 8,5 одсто и благо је повећана за 0,2 процентна поена у односу на крај 2021.

Подаци НБС показују да се и привреда знатно задужила почетком године и то за 64,1 милијарду динара. Посматрано по делатностима, то су највише чинила предузећа из енергетике, затим из прерађивачке индустрије и пословања некретнинама, док су фирме из области саобраћаја и трговине осетније смањила своје кредитне обавезе. Међугодишњи раст кредита привреди износио је 13,9 одсто, а предузећа банкама сада дугују 1.560 милијарди динара што је око 13,2 милијарде евра. Учешће тих кредита у БДП-у је 24,3 процента.

„Кредити привреди имали су неуобичајено високу реализацију за прво тромесечје од 64,1 милијарду динара. Тај раст се готово у потпуности односио на зајмове за ликвидност и обртна средства, а томе је допринело и одобравање кредита из гарантних шема. Камате на нове динарске зајмове привреди благо су повећане током првог тромесечја и у просеку су износиле 3,3 одсто. Истовремено, каматне стопе за кредите у евро знаку кориговане су у мањој мери него за динарске зајмове и у првом тромесечју су у просеку износиле 2,4 процента за привреду”, наводе из НБС-а.

Ублажени кредитни стандарди

Према резултатима априлске анкете о кредитној активности НБС, банке су у првом кварталу, четврто тромесечје заредом, ублажиле кредитне стандарде за становништво. Према оцени банака, ублажени су захтеви у погледу учешћа за кредите, снижене су каматне марже и провизије и накнаде, док је рочност зајма скраћена. Ублажавање се највише односило на динарске готовинске кредите и зајмове за рефинансирање, а ублажени су и стандарди за стамбене кредите с девизном клаузулом. Стандарди су мањи првенствено захваљујући конкуренцији у банкарском сектору, опоравку тржишта рада и факторима у вези с тржиштем некретнина, док је повећање трошкова извора финансирања деловало у супротном смеру. За други квартала банке очекују пооштравање стандарда, под утицајем већих трошкова финансирања, неизвесности у погледу опште економске ситуације и последично мање спремности за преузимање ризика.

Јована Рабреновић / Политика

БОНУС ВИДЕО: