“Црне листе” банака продужене; Радиш за Русе? Нема кредита

Од почетка рата у Украјини, “црним листама” непожељних клијената банака придружио се и велики број запослених у фирмама које су у власништву руског капитала.

Или ако су у тесној сарадњи са њиховим и украјинским тржиштем.

Банкари их гледају као ризичне и све теже им одобравају кредите, чекове, дозвољене минусе и остале производе. Једнако како су током пандемије гледале на раднике угоститељства и туризма, бранше коју је криза изазвана вирусом корона најјаче погодила, сада се гледа на компаније које послују са овим земљама, пишу Новости.

Такав однос банака очекиван
Процењује се да, уз фирме новопридошле последњих месеци, у Србији послује више од 600 руских компанија, углавном мањих и средњих предузећа. Да се последице рата све више преливају и на овај део њиховог пословања који се односи на банкарске услуге, сматра и Владан Бранковић из Руског пословног клуба у Србији.

“Недавно је био случај да смо тражили банкарску гаранцију за озбиљан инвестициони пројекат компаније у руском власништву и да су нас редом банке одбијале”, прича Бранковић.

“Ниједна већа и познатија банка није хтела да га узме у обзир јер је власник из Русије. Очекујем да ће се овакве и сличне ситуације свакако наставити”, додао је.

Финансијски стручњаци сматрају да је такав однос банака потпуно очекиван, јер се ради о заштити од високог ризика. Ако ове установе процене да клијент није солвентан или да постоји опасност да редовна примања изостану, свакако да ће га гледати као проблематичног и неће му радо давати позајмице.

“Иако не располажем појединачним случајевима да су банке које послују у Србији одбиле запослене руских фирми за кредите, могуће је да се то дешава, из угла да је процењено да је клијент несигуран да ће редовно измиривати рате”, каже Владан Васић, генерални секратар Удружења банака Србије.

“Пре свега јер је то новац депонената банке, према ком се мора понашати одговорно”, додао је.

Владине мере
Kако Васић каже, пословна политика сваке банке је добровољност у одобравању кредита, једнако као и у тражењу позајмице.

“Приликом давања зајма, али и осталих услуга, банке разматрају сваког клијента појединачно. Логично је да ако се процени и очекује да клијент неће бити у могућности да исплати своје рате, да постоји висок ризик од несолвентности, да у том случају банке неће одобрити кредит. Очекивано је да постоји рестрикција и да ће је бити и више ако се рат настави. Зато је Влада недавно одреаговала да би се овим фирмама помогло и усвојила мере за подршку фирмама погођеним украјинском кризом”, рекао је Васић.

У питању је, како каже, мера за кредитирање привреде услед продуженог негативног утицаја пандемије короне, што ће помоћи домаћим предузећима чије је пословање усмерено на тржишта Русије, Украјине и Белорусије. Реч је о подршци за око 1.400 предузећа, која ће имати могућност да користе другу гарантну шему за рефинансирање обавеза из прве гарантне шеме.

За сада политика банака је таква да се фирме процењују као ризичне и када је реч о кредитима за улагање и када су у питању радници.

Непожељни и коцкари
На листи непожељних код банака су одавно запослени у кладионицама. Једнако не воле да кредитирају како раднике коцкарница и кладионица чак и када су им редовна примања, тако и оне који користе њихове услуге.

“Са једне стране, банка може да има увид у то да се неко онлајн клади и да таквог клијента сматра непоузданим. Са друге стране, без обзира на то што се и сами не кладе, радници ових фирми могу да буду одбијени за кредите, јер рецимо неке финансијске куће не желе да подржавају такав вид делатности”, рекао је Васић.

БОНУС ВИДЕО: