Још се не зна цена пшенице новог рода
Жетва пшенице у Србији почеће за око две недеље. Према предвиђањима стручњака, приноси ће бити задовољавајући, а укупан род око три милиона тона, што је нешто мање него прошле године.
Главно питање за ратаре тренутно је висина откупне цена жита, док компаније које се баве трговином житарица упозоравају да су залихе на историјском максимуму, а силоси пуни прошлогодишњег рода због ограниченог извоза који је на снази због поремећаја тржишта услед сукоба у Украјини.
На предлог Удружења житара министар пољопривреде Бранислав Недимовић одобрио је да извозне квоте уместо месечних буду тромесечне. Саветник министра пољопривреде Горан Ђаковић истакао је да ће то произвођачима значајно олакшати логистику, преноси Танјуг.
– Нарочито сада када је на тржишту повољна цена пшенице, која се креће између 38 и 40 динара и ратари сада свакако раде с профитом – рекао је Ђаковић и додао да са не би сложио да је цена пшенице на тржишту 50 динара, јер ће према неким прогнозама с берзи тешко стићи и до 45 динара. Светник министра наводи да ће робне резерве откупити онолико пшенице колико буде требало.
– Цена није проблематична будући да је то мера коју држава користи како би стабилизовала тржиште, а жетва тек треба да почне и видеће се колики ће бити приноси, понуда и тражња – навео је он. Због тога саветује произвођаче да сачекају и виде колике ће бити цене јер, како каже, пшеница је берзанска роба и нема потребе да се држава меша. Додаје да Србија има довољно силоса и капацитета у њима, као и да не би смело да дође до проблема попут мешања старе и нове пшенице, јер свако о томе треба да води рачуна. Он је навео да је пшеница засејана на 632.000 хектара, што је 32.000 више него лане, када су приноси били око 3,5 милиона тона.
– Ове године се очекује пет тона по хектару или 3,2 милиона тона, а најважнија порука је да ћемо имати довољно хране, пре свега брашна – нагласио је Ђаковић.
Удружење „Жита Србије” објавило је недавно да ћемо јул дочекати са 700.000 тона прелазних залиха пшенице. Кукуруза ће бити више од 850.000 тона на располагању за извоз и вишкове.Према речима Сунчице Савовић, директорке тог удружења, у нормалним околностима сада би већ били потписивани уговори за продају кукуруза, а каже и да је јединствен случај у трговини пшеницом да ни две недеље пред жетву није позната откупна цена која, објашњава, зависи од извозне.
– Неки произвођачи су прошле седмице већ нудили пшеницу за 38,5 динара по килограму, али није било купаца – истакла је она. Како је објаснила, извозна цена није могла да буде формирана јер до пре два дана није била позната судбина јулске квоте. Управо ово удружење тражило је од од владе да буду спојене тромесечне квоте. Односно да се јадан захтев предаје за јул, август и септембар у оквирима укупно одобрених количина од 660.000 тона. Савовићева је упозорила да су велики проблеми с логистиком, а да је сав новац у овом сектору заробљен у робама. Подсетила је да су силоси у Србији препуни као никада, да ће нови род бити ускладиштен, али да у таквим околностима постоји опасност од штеточина. На констатацију да је и у овом периоду и ранијих година било значајних прелазних залиха жита, наша саговорница каже да се први пут догађа то да су складишта пуна не само пшенице већ и кукуруза, који би у овом периоду већ био продат у већим количина.
Према њеним речима, с великим бројем произвођача су у контакту. Складишта су пуна око 90 одсто, треба да примају робу, а нису припремили силосе за нову. Зато може доћи до проблема с квалитетом ако се измешају нови и стари род. Специфична је ситуација и са складиштарима – некима ће, како каже, одговарати да држе робу јер то добро наплаћују на месечном нивоу. Други су се, међутим, уговорима обавезали да корисницима услуга морају пред жетву ту робу да откупе, што их је ставило у незавидну позицију.
Будући да је држава изашла у сусрет захтевима тог удружења, ово доноси више извесности у пословању па се незванично очекује да би цена новог рода жита могла да буде позната већ наредних дана.
Ивана Албуновић/Политика
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
