Зашто увозимо бели лук, када је домаћи мириснији и укуснији

Средина јуна је најповољније време за вађење белог лука, чија производња није захтевна и превише скупа, а може добро да се заради. Ипак већих засада у нашој земљи нема, а приноси су испод европског просека, објавила је Радио-телевизија Србије (РТС).

Потрошња белог лука у Србији расте, па да годинама увозимо, највише из Кине, Египта, Шпаније, Албаније и, мање, из Северне Македоније и Аргентине.

Највећи засади белог лука у Средњем Банату су у селу Михајлову. У њему рекордери – три брата Сабо. Лук узгајају на око пет хектара и надају се да ће ове године принос бити просечан, а цене бар као неколико последњих година.

“Очекујем око педесет тона на целој површини. Прошле године цена је била двеста динара, сада очекујем четиристо до петсто динара. Прошле године су долазили накупци из Београда и БиХ, њима смо продали”, рекао је Тиби Сабо за РТС.

Двориште и таван Робера Тота већ красе реште белог лука. Ту ће остати до краја сушења. Са два хектара извадио је 15 тона лука.

На подручју пет општина Средњег Баната бели лук се гаји на шездесет хектара. Готово да нема куће која у башти нема то поврће без којег је скоро немогуће замислити традиционални ручак, а још мање јела по модерним рецептима.

Дилеме нема, кажу Михајловчани, домаћи бели лук је укуснији и ароматичнији од увозног који је знатно заступљенији у продаји.

Стручњаци им саветују да се удруже, јер ће са већом понудом бити интересантнији трговинским ланцима и купцима из иностранства, а свакако ће избећи накупце и добити бољу цену.

“Морамо да имамо сушаре, целокупну инфраструктуру за производњу белог лука а не да окачимо бели лук о котарку па да га сушимо. Самим тим како га будемо производили са квалитетом ће бити и виша куповна цена од оног из иностранства”, рекао је Драган Марковић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.

РТС

Бонус видео