Марија Алимпић: МАЊЕ ЈЕ ВИШЕ

25 000 људи од чега 10 000 деце сваког дана умре од глади и последица глади, од почетка године до овог тренутка у коме пишем од глади је умрло 4 354 622

Годишње од глади умре више људи него од сиде, маларије и туберкулозе заједно
2 642 732 972 тренутно нема приступ чистој води и тај број константно расте, као и броj гладних
Половина укупне светске популације нема пруступ основној медицинској нези
2,2 милијарде „живи“ са мање од 2 долара дневно
135 481 731 843 кубика подземне воде је тренутно загађено од почетка године и тај број расте незамисливом брзином
Од јануара 2022. до сад „произвели смо“ 972 576 279 тона отпада из домаћинстава само и број наравно расте
Океане и мора експлоатишемо и загађујемо толико да се очекује да ће ако наставимо овим темпом за 27 година у морима бити више пластике него рибе

Кажу нам да без рударства не бисмо имали ништа, али нам нико не каже да је то „све“ не баш тако неопходно. Да бисмо имали аутомобила и рачунара више него што нам реално треба и да бисмо подмирили потребе свега остало из земљине коре се по глави становника (глобално) за животни век екплоатише 1600 тона или милион и шест стотина хиљада материјала. Од јануара ове године до сад из Земље смо узели 29 565 896 008 тона разних ресурса. Екпслоатишемо Земљу 75% брже него што она то може да издржи.

За пола ове календарске године направили смо 4 234 105 509 тона токсичног рударског отпада и то само од рударења злата! А где је све остало?! Сваких 40 секудни рудник злата произведе количину токсичног отпада тежине Ахфелове куле. За мање од 5 дана цео Париз би могао да се прекрије оваквим Ајфеловим кулама.

Запитах се шта ће нам, аман, толико злато и нађох да се више од 50% тог злата употреби за израду накита. За само један златни прстен добије се 26 тона рударског отпада. То је тежина 7 афричких слонова.

Сваке године изрудари се довољно угља да се може по једна тона дати сваком живом становнику на планети.
Као продукт свег рударења за ових шест месеци и то само до овог тренутка произвели смо 69 992 708 858 кубика отпадних токсичних вода! Број расте брже него што можете себи да наточите чашу воде да попијете. Годишње се само за производњу челика добије гратис 145 000 000 000 кубика отпадних отровних вода што рударство чини највећим загађивачем на планети.
И нико не спомиње спрегу рударства и војно-индустријских комплекса!

Сваке 4 секунде неко умре од последица загађења ваздуха што је око 8,9 милиона годишње…
За само један век уништили смо више од половине светских шума и уколико наставимо овим темпом до 2100. остаћемо без и једне прашуме на планети, а ни једног знака да се овај тренд успорава нема на видику

Од јануара до сад посечено је и спаљено 13 536 787,99 хектара шума и да, наравно да број расте

Довели смо до 10 000 (десет хиљда) пута бржег изумирања врста него што би се то десило да је у питању пирородни ритам. Пола познатих врста је у ризику од изумирања и очекује су да би могле да нестану са лица земље до 2100. Не знамо тачно колико врста изгубимо годишње, али научници оцењују да би могло да буде око 100 000 (сто хиљада), једна на сваких пет минута.

Ово су само неки од података Светске банке, Уједињених нација, Светске здравствене организације што значи да су стварни подаци далеко гори. Како то закључујемо?

Ове организације које служе капиталистичком екпслоататорском свету сваких неколико година постављају један те исти циљ: сМаЊеЊе СиРоМаШтВа

Када су након неколико година видели да то баш и не иде и да се број оних који живе на мање од 5 долара дневно не смањује (осим само регионално у неким случајевима, нпр. Кина) ови генијални и надасве „хумани“ људи одлучили су да ту границу спусте на 2 долара а онда на 1.25 долара дневно!!! На страну што је и оних 5 долара дневно крајње нереално и беозбразно. Е тако они углавном све представљају бољим него што јесте.

Нама је сад вероватно тешко да замислимо то горе јер смо још у шоку од ових „лепих“ наведених бројева. Бар ја јесам. Све ми кроз главу пролази (као и свакодневно): „Зашто смо толико проклети да нам је све мало?“

Међутим, са свим овим застрашујућим општим стањем има једна „светла“ тачкица.
Изнад су глобални подаци, дакле да се све подели на равне части на све становнике планете. Али, кад се дели зарада и кад се троши то баш и не иде на равне части, зар не?

Западни све, Глобални Север троше највише, свега. И праве највише смећа, сваког облика смећа и отпадних вода јер да би се подмирила њихова похлепа и modus vivendi они експлоатишу све нас остале и то смеће остављају по другим државама, као што је случај са Србијом. Толики отпад сигурно не долази од оних гладних и болесних с почетка текста.

Чињеница је да ни ми овде, иако припадамо свету сиромашних, нисмо бог зна како радили на освешћивању те се сад гушимо у отпаду, загађеном ваздуху, отпадним рударским водама и јаловиштима, и најотровнијом ставком – незнању, незнању, незнању…
У једном делу текста горе само код угља се наводи да га ипак има довољно (да на трен само изузмемо проблем фосилних горива, дакле није то тема овог пута). Како угља има довољно, тако и свега другог има довољно, хране (погледајте колико „развијени“ свет баца), воде, енергије, лекова, тог проклетог новца (то се бар да наштампати) за све становнике планете која НИЈЕ пренасељена.
Оно чега има превише и што прави све ове проблеме су богати појединци (и један је превише) и ПОХЛЕПА, мит о сталном економском расту који је као и сваки раст апсолутно неодржив. И те приче о одрживом расту су глупости. Раст сам по себи није одржив. Али, прерасподела јесте. Смањење похлепе јесте. Узимање из природе само онолико колико ти треба јесте. Љубав не само да је одржива него и једина трпи сваки облик раста.

Ми из сиромашнијих земаља глобално посматрано не загађујемо ни близу као богати, али погрешно тежимо ка томе да и ми будемо такви и слабо пружамо отпор тим безобразно богатим компанијама и појединцима. У основи свега тога је непросвећеност, морал готово нико више и не спомиње, незнање јер колико пута дневно чујете „неће то нико да чита…деца се само безвезе муче у школама…шта ће им то…шта ме брига за другог…дај мени… треба ми…хоћу…дааааај…“

Морамо да схватимо да је разлика између корумпираних политичара који нас уништавају на велико и оног ко пристане да носи мајицу Рио Тинто или од њих узме било шта, мала, никаква. Разлика је само у околностима. Пуна нам је земља малих Вучића а то се не решава преко ноћи, са два протеста и три пароле. То је мукотрпан процес отрежњења и нетолеранције на такве облике понашања.

Треба нам ОДРАСТ, ПРАВЕДНА расподела јер свега има довољно за све, потребни су нам закони који ће санкционисати похлепу, натерати богате да порез плаћају сразмерно приходима, и закон који ће екоцид прогласити злочином против човечности зато што то и јесте, закон који ће сваког ко убије реку и било који други део природе третирати као и оног који је убио човека, и горе, јер мртва река убија колико људи?
Да је више љубави према ближњима, природи и свему што нас окружује лако и радо бисмо постигли све ове одрживе предлоге. То је та светла тачкица, пламен једне свеће, ма била и најмања, растера мрак.

Не заборавите да сваки онај број гладних и болесних има лице, име и презиме, душу и срце. Препознајте их кад их видите.

Марија Алимпић

БОНУС ВИДЕО: