Мирослав Пушоња: Нису имали избора; Није имала избора

Нема човека у коме не обитава инстинкт морала. Сви знамо када лажемо и варамо. Себични ген је само изговор који нам добро дође да своје неморално понашање припишемо тим ”дивљим импулсима генетског наслеђа”.

Синоћ сам поводом Видовданске академије попричао са неким друштвено-активним људима. Подсетих се судбине неких мени знаних предака. Удаш се у добру кућу из љубави и изродиш децу. А онда дође рат па ти мужа организују Енглези да саботираш немачке транспорте, а оца националисти да сачува какав такав мир и ред. Онда ти мужа убију очеве присталице, а оца мужевљеве.

Останеш сама са дечицом од годину две. Прегураш рат али како даље? Удаш се за ознаша јер те други неће, а он има плату и силу заштите. И онда убрзо ознаш добија отказ због ”прекомерног” мучења неистомишљеника (политичких и иредентистичких). Непресушни извор гнева и свирепе урођене бруталности он потом преусмери на жену и њену сирочад.

Бежећи од глади, беде, животне несигурности, ова жена провела је сав свој живот у сузама, под свакодневним терором свог ”штићеника”. Тако је некако било и онда на Пољу Косову. И питамо се шта нам се то дешава, што смо малаксали па нам лопта тешка као да је од челика, а ноге од олова, а Видовдански пут нашег народа је у суштини пут мени драге и никад не схваћене ове српске мученице. И на крају још испаде она крива. А ОТАЦ и МУЖ нису погрешили када је оставише на ”чување” болесницима и патолошким ликовима. Срби, Срби,….о Срби!

О свети Виде молим Ти се, отвори очи мом народу, и скини мрену, да једном прогледа, и да се замисли, чему толика жртва ако иза ње остане сав тај гнев, и сва та бруталност којима предаје на негу и чување своје нејако потомство.

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: