Одакле хрватима Видовдан?

Видовдан спада сигурно у највећи датум целокупне србске историје. Не постоји сигурно Србин на кугли земаљској који је индолентан када се помене Видовдан. На тај велики дан Срби су по ко зна који пут изашли испред далеко бројнијег и надмоћнијег непријатеља и свом својом снагом и пркосом извојевали бриљантну победу. Наредних 70 година та иста Србија захваљујући победи у Косовском боју и даље спада у релевантан војни фактор на који и те како може да се рачуна. Сами, без помоћи савезника, (када су нам уопште савезници помогли?) ми смо одбранили Европу од најезде Турака. Нико не жели или неће да помисли шта би уопште било са том Европом да смо ми изгубили битку или да смо рецимо решили да постанемо савезници са непријатељем?

Из тог разлога када је Видовдан, никада нећете чути пежоративне речи на рачун србског народа. То је једини дан у години где цела Европа сложно ћути свесна могућег епилога да је дошло до другачијег резултата на Косову. Чак и Енглези, онакви, како их ми често видимо хладне, одбојне и незаинтересоване, нису остали имуни на помен Косовског боја и Ћеле Куле. Свесни величине србског народа у датим моментима пустили су сузу као неки знак туге, а са друге стране из захвалности према жртви коју смо поднели. Наравно, увек постоје изузеци, постоји ту и тамо неко ко одскаче својим безобразлуком. Постоји један минорни бескрупулозни народ који себе назива хрватима, који целокупни културно – историјски партикуларизам гради на величанственој прошлости србског народа.

Објективно посматрајући хрвати су већим делом србског порекла, настали комбинацијом са народима који су тада живели на тлу Хабзбуршке монархије. Чеси,.Словаци, Аустријанци, Немци, Мађари и остали су комбиновани са доминантним србским становништвом и на тај накарадан начин створена је тзв. хрватска нација. Идејни творац целокупне концепције био је Ватикан који је уз помоћ Хабзбурга хтео да направи одређену врсту продора на исток и да заустави православље да не постане неким случајем доминантна вера.

Сам чин формирања једне нове етничке групе није ишао сам по себи глатко. Требало је убедити генерације људи да нису то како се осећају или како су васпитавани, већ су нешто ново што им жупник тврди да јесу након мисе. Уз то, постепено им је грађен идентитет почевши од језика, који је преписан србски, само у одређеним сегментима користе одређене архаичне изразе који су код нас након реформе избачени. Након преузимања језика, преузимају постепено део по део и прошлост Србског народа. Али и кроз то уочавамо једну врсту шизофреније. Једна генерација хрвата руши и коље све што је везано за одређену фамилију, следећа генерација их проглашава истакнутим хрватима. Сигурно најбољи пример су Никола Тесла, Никола Томазео, Светозар Боројевић као и многи други.

Немојмо се зачудити када сутра прогласе војводу Ђујића за истакнутог хрвата, наравно све у циљу заштите и истицања властитих интереса. На почетку су сви без изузетка који су се родили на територији тзв. хрватске, хрвати. Све што је створено на било који начин, екслузивно припада хрватима. Код њих се, што се за нас никако не може рећи, целокупна наука ставила у службу државе и нације. Иако хрватска није јасно дефинисана до формирања бановине, где се хрвати конституишу као народ и споразумом Цветковић -Мачек добијају нешто што би им мало ко у историји дао. Касније, као немачке слуге а и другој југославији, добијају одређена територијална проширења, премда су тада истицали, а и данас истичу како су претрпели патњу и бол у југославији. Често третирани као обичне слуге или олош који зна да коље бабе, деде и децу никада нису могли да се позиционирају и постану нешто озбиљно, нешто на шта може да се рачуна. Кроз илирски покрет, потом југословенство и србски алтруизам, хрвати добијају оно што нису ни сањали да ће им неко дати.

Уз територију која етнички, историјски, културолошки и антрополошки ни на који начин не припада њима, добијају легитимно право да се користе њима као и нашом судбином. Преко ноћи, користећи се арогантним и бахатим метододама постављају се као нека врста доминантне фигуре око које цео свет треба да се врти. Није Србима вредело, што су им многи домаћи и страни политичари, научници и војсковође указивали како ће да резултује наша сентименталност према њима, једноставно нам није вредело говорити. Допустили смо им да нас кроз три рата доведу на ивицу биолошког опстанка, да нам покраду и девастирају културно благо и на све то нас убеде да смо ми њих угњетавали.Тако обично бива када допустиш корову да се шири по башти и не сасечеш га у корену. Последње у низу хрватских гадости је отимачина србског Дубровника, србске књижевности у Дубровнику и Видовдана. Кроз форму писања јасно се уочава да се Дубровнику користио србски језик, писан ћирилицом очему посебно сведочи институција дијака Србског у Дубровнику. У књижевности, синоним за хрвате је извесни ,,Гулисав” кога нико ништа не разуме и предмет је подсмеха. А што се тиче Видовдана, просечан Србин никада није ни могао да помисли да ће морати нешто по чему је познат у свету, нешто на чему је градио властити архетип да штити од народа чији је максимално културно достигнуће концентрациони логори и методе мучења.

Хрвати када чувају тзв. властите интересе изричито захтевају извињење на државном.нивоу од стране Србије, цела нација се уједини да би заштитила нешто што апсоллутно нема никакве везе са њиховим наслеђем. Са друге стране, ми бојажљиво, на нивоу појединаца ту и тамо јавно, али више дискретно, изнесемо мишљење о Буњевцима, Далмацији, Боки, Руђеру Бошковићу, Ивану Гундулићу и осталим нераскидивим деловима србске прошлости и културе на територији данашње тзв. хрватске. Чему служи САНУ или СПЦ, која је њихова улога осим извршавања наређења власти и аминовање њихових имбецилних одлука. Шта се догодило са једним пркосним народом који се никада никога није плашио и није се устезао да покаже зубе, а сада се.ђ повлачи пред једном.инфериорном скупином? Шта још треба да нам кажу или ураде да би ми једном пресекли? Све нас је страх да некога не увредимо или повредимо, не обазирући се на властите интересе. Из тог разлога не помињемо: логоре,исељења, депортације, уништење имовине, спаљене цркве и манастире, асимилацију, покрштавање, отимачину језичке, територијалне и културне баштине. Сада је им је мало то, него су кнез Лазар и Милош Обилић знаменити хрвати, које смо насилно србизирали. Ти велики хрвати, вероватно су у паузи тренирали сињску алку и по хрватским задужбинама на Косову и Метохији се заклињали верност и истрајност.

Када смо тупили турске сабље, многи народи нису били ни у најави да ће постојати, а данас себи дају исувише.за право. Видовдан је дан који треба да нас окупља, сабира,уједињује. Дан који за почетак треба да нас подстакне да мислимо као један. Целокупна национална саборност у прошлости заснована је на култу боја који се одиграо управо на овај велики дан. Из тог разлога, припремимо се у будућности и спремно дочекајмо прави моменат, покажимо непријатељу значај култа Видовдана. Тада, када будемо имали прилику да покажемо сво своје знање и искуство везано за Видовдан сигурно више нећемо имати прилике више да пролазимо кроз оптужбе да смо некоме нешто украли.

Матија Мићић

БОНУС ВИДЕО: