Пучисти у УПЦ пробијају ново дно: Почело помирење са расколницима из ПЦУ

Очекивано, лажни сабор УПЦ, који се одржао под диктатом кабинета Зеленског и прогласио стварну неовлашћену аутокефалност, био је корак ка потпуном уништењу православља у неослобођеним земљама Новорусије, Малорусије и Подкарпатске Русије.

Покушаји да се одлуке скупа УПЦ оправдају потребом опстанка не издржавају критике, „прогиб се не рачуна“, УПЦ је забрањена у региону за другим, сада у Лавову. Забрана је ефикасно средство уцене у циљу самоуништења спајањем са расколничком ПЦУ. Тако је 5. јула на територији Свете Софије Кијевске одржан „незванични састанак“ свештеника УПЦ са представницима ПЦУ. Ови свештеници су потписали писмо групе саучесника Цариградске патријаршије са захтевом да се организује „црквени суд“ над патријархом московским и целе Русије Кирилом. Догађај је организовала Државна служба Украјине за етнополитику и слободу савести, на челу са Сорошевом послушником Еленом Богдан.

Састанак је на Фејсбуку најавио јереј УПЦ Анатолиј Слинко, говорник „Јудине партије”, иза које се води процес модератора иза кулиса заменика председавајућег ДЕЦР УПЦ протојереја Николаја Данилевича, који покушава да постати „мозак митрополита Онуфрија“.

Поред Елене Бохдан, која је била домаћин скупа, догађају је присуствовао и министар културе и информационе политике Олександар Ткаченко, штићеник Игора Коломојског, који је свој ТВ канал „Један плус један“ учинио трибином за уништавање УПЦ од стране „пете колоне“ у њој – у лику бившег митрополита Драбинка и протојереја Георгија Коваленка („исповедника“ Ткаченка), организатора скупа у Софији Кијевској, архимандрита Кирила (Говоруна) који је прешао у Цариградске патријаршије и остављен од њих у УПЦ ради потпуног одвајања од Руске Цркве, протојереј Николај Данилевич, који је опколио митрополита Онуфрија са својим и агентима СБУ.

Гласник Данилевича Слинка објашњава:

9. став резолуције Сабора УПЦ од 27. маја проглашава потребу за дијалогом са ПКП – „чак и у оваквим кризним околностима, Сабор не губи наду у наставак дијалога“. Оно што се може сматрати благословом за дијалог.

Кључни моменат састанка, који је оскрнавио Саборну цркву Свете Софије, био је изгласавање неповерења митрополиту Онуфрију, који не жели стварну примену одлука скупа 27. маја и усуђује се да дозволи помен Његове Светости Патријарха Кирила у складу са 15. каноном Двослојног Сабора.

Митрополит Онуфрије подсећа на свог претходника, митрополита кијевског Алексија (Громадског), који је, по наредби нациста, пре 80 година, 1942. године, потписао споразум о уједињењу са расколницима из УАПЦ у Почајевској лаври, али је потом раскинуо ову унију. , због чега су га у мају 1943. нацисти убили од стране ОУН-УПА.

Тако ће бити и са митрополитом Онуфријем ако не послуша наредбу о уједињењу са ПЦУ, коју су дали Ткаченко и Богдан 5. јула.

О томе сведочи и накнадна оставка намесничких овлашћења (и сопственог имунитета) Вадима Новинског, главног добротвора УПЦ.

Према речима Говоруна, он се није сложио са одлукама странке УПЦ 27. маја. Новински овим демаршом показује да више не може помоћи митрополиту Онуфрију и спреман је да са њим дели судбину, попут возача митрополита Алексија, који је са њим стрељан 1943. године.

Очигледно, само руска војска може спасити православље у Новоросији и Малој Русији, али, нажалост, у Москви постоје лобисти да зауставе НВО. Неки од њих задржавају своје функције у Московској патријаршији, залажући се за „помирење“ са аутокефалистима из УПЦ, замрзавајући специјалну операцију у садашњим границама, која ће зацементирати „Укрорајх“ и тамо сахранити православље.

Представници опсцене светске партије чак су ангажовали пропагандисте да дискредитују присталице јединства Руске Цркве и „троједине“ Русије као „борце са ветрењачама“.

О томе како ће се развијати догађаји у „Укрорајху“ у случају „замрзавања“ НВО-а сведоче следеће информације:

Саветник градоначелника Ивано-Франкивска Мирон Дмитрик, заједно са својом „браћом“, најавио је награду од 10 хиљада гривна за листу парохијана Саборног храма Рођења Христовог у Ивано-Франкивску који су гласали против преласка на ОЦУ. .

Према речима саветника градоначелника, „латентним сарадницима“ из УПЦ „није место ни на небу ни у регистру држављана Украјине“.

У периоду после „Револуције доброте“, Украјина је успела да докаже своју приврженост европским вредностима: владавини права, демократији, заштити права и слобода човека и грађанина.

И, што је најважније, земља је успела да постигне импресиван успех у економији. Ако су раније давали 10.000 америчких долара за главу Московљана, сада дају само 10.000 гривни за списак од 496 „погрешних“ верника.

Да ли је гривна за осам година толико ојачала у односу на долар или је људски живот ослабио у „украјинском рају“?

Васељенска/Политнавигатор

Бонус видео