Дунав код Прахова крије потопљену немачку флоту – почиње вађење бродова, опасност од мина

Помоћник министра за речни саобраћај Вељко Ковачевић каже за РТС да би у октобру требало да почне вађење 22 брода из Дунава код Прахова, где су Немци после Другог светског рата потопили целу своју Црноморску флотилу. Онда ћемо имати пун профил пловидбе од 180 метара и потпуно безбедну пловидбу тим делом Дунава, каже Ковачевић.

У Прахову, где је Дунав најужи и најбржи, Немци су после Другог светског рата потопили целу своју Црноморску флотилу коју нису могли да провуку кроз Ђердапску клисуру. Операција је позната као “Дунавски вилењак”, и укупно је потопљено 218 бродова.

Вељко Ковачевић је у Јутарњем програму рекао да је један део потопљених бродова вадила ЈНА после Другог светског рата и да су извукли скоро 40 бродова. Тада је Дунав постао проходан за пловидбу, у најмањем могућем профилу, али проходан.

Додаје да је румунска страна 80-их година покушала да настави са том операцијом.

“Нажалост, нису били испуњени сви техничко-технолошки услови и дошло је до погибије неколико људи. Данас су испуњени ти услови, ниво техничког развоја је напредовао и омогућио да урадимо све оно што је неопходно да бисмо могли да кренемо у вађење”, каже Ковачевић.

Према његовим речима, вадиће се 22 брода који се налазе у профилу пловног пута и онда ћемо имати пун профил пловидбе и потпуно безбедну пловидбу.

Недавно је у Новом Саду извучен стари потопљени брод који је лежао на месту где ће се наћи један од главних носећих стубова будућег новог моста.

Помоћник министра за речни саобраћај наглашава да је реч о изузетно тешком и захтевном послу. План је да се постигне оно што је дефинисано стратегијом развоја водног саобраћаја Републике Србије, а то је да на Дунаву нема ниједног критичног сектора за пловидбу.

“Значајан део тог циља смо већ испунили пре пар месеци када смо завршили пројекат хидротехничких и багерских радова на Дунаву од Београда до Бачке Паланке и онда смо постали прва земља на Дунавском сливу која искључиво на свом делу Дунава нема више критичних сектора за пловидбу”, поручује Ковачевић.

Остао је, објашњава помоћник министра, заједнички део Дунава са Републиком Хрватском где има 17 критичних сектора и где ће се њих 11 у наредне две-три године заједно уредити багеровањем.

“Мањину не можемо да уредимо због нерешеног питања граница на Дунаву са Хрватском. Оно што радује је да су то мање проблематични сектори, тако да они свакако могу да чекају решавање тог приоритетног питања пре него што уђемо у даље подухвате. Што се тиче дела Дунава који делимо са Румунијом, ту имамо један критични сектор. То је потопљена флота где ћемо кроз пројекат вађења потопљене немачке флоте из Другог светског рата фактички решити комплетан део критичног сектора и на делу Дунава”, каже Ковачевић.

Брод извучен у Новом Саду потопљен 1917. године

Претпоставља се да је брод који је изучен из Дунава потопљен између 1914. и 1918. године, али као званичан податак узета је 1917. година.

Тимови су тај посао почели да раде пролетос, а пошто је шлеп труо и пун талога, најпре су морали да га “усисају” од наноса, а затим исеку под водом, а затим да те делове изваде.

“Оно што смо утврдили кроз архивску грађу јесте да је тај брод потопљен 1917. године. Потопљен је авионском мином, и нашли смо отвор на трупу брода. Нажалост, нисмо успели да нађемо архивску грађу која говори када је брод произведен, знамо да је имао заставу Аутроугарске и да није био војни брод. Могуће да се користио током ратних операција у Првом светском рату, али у својој основи није био војни брод”, истиче помоћник министра.

Према његовим речима, када је брод толико стар нема стандардних операција. Стање трупа је толико тешко да се ради оно што реално стање на терену тражи.

Извођачи су покушали са стандардном операцијом, ужетом да дижу брод, и дошло је до пуцања трупа брода на три дела. Након тога је извођач вадио део по део.

Брод је био тачно на месту где ће се градити носећи стуб будућег моста у Новом Саду. Тај мост је у саставу обилазнице у Новом Саду и била је процена са извођачем да ако се ту изгради мост, више никада неће бити могућности да се брод извади.

“Просто да имате једну велику физичку сметњу у оквиру мостовског оквира могло би да направи велике проблеме у морфологији реке и због тога је одлучено да се извади”, објашњава Ковачевић.

Идеја да се Дунав очисти стара 75 година

Према његовим речима, почело је подводно снимање и цео пројекат има две фазе.

“Прва фаза је завршена, и сада смо на корак од друге фазе. То је оно што нам је недостајало свих ових деценија да можемо да кажемо да смо на безбедном нивоу реализације пројекта, а то је снимање присуства неексплодираних убојитих средстава на тим бродовима. Ту фазу је финансирала Европска инвестициона банка. Резултати снимања су забрињавајући, али добро да их имамо и да нам обезбеде безбедно вађење у другој фази”, објашњава Вељко Ковачевић

Додаје да је у току тендер за другу фазу и очекује да ће у септембру бити завршен, тако да би већ у октобру могли да крену радови на Дунаву.

Процена је да када се предузему све неопходне сигурносне мере, извлачење бродова ће трајати не мање од четири године, али је у тендеру стављено пет година.

Потопљени бродови се налазе на дубини од три до 20 метара. Ризик вађења ових бродова је велики, јер су у питању неексплодирана убојита средства и потребан је велики број експерата различите стручности да се тај посао обави.

“Ми ћемо у једном дану имати преко 50 људи на градилишту који ће се бавити потпуно различитим аспектима – од подводних деминера, центра за разминирање до људи који се баве вађењем потопљених бродова, заштитом животне средине, архиварима из Завода за заштиту споменика”, поручује Ковачевић.

Додаје да су најопасније противподморничке мине, које имају преко 100 килограма експлозива у себи и да је упитно стање упаљача на тим минама.

Помоћник министра за речни саобраћај истиче да су у Динав падале и касетне бомбе, али су извађене 2010. године кроз пројекат који је финансирала ЕУ.

РТС

Бонус видео