Суморне демографске прогнозе, Србија би за 20 година могла да има милион становника мање

За 35 година број становника на планети порастао је са пет милијарди на готово осам милијарди. С друге стране, нас је у Србији, из године у годину, све мање. Само 2021. изгубили смо више од 70.000 становника што је, на пример, град величине Зрењанина. При том, сваки пети становник Србије има више од 65 година.

Европа је континент најстаријег становништва. Просечна старост је 30 година, а у Србији 43 и по године.

“Желимо да живимо што дуже и када смо на путу да продужавамо људски век, налазимо се пред изазовом, старење је тема 21. века, као и имиграције, како ће се државе и владе својим политикама суочити са много већим бројем људи који имају више од 65 година”, каже демограф Даница Шантић.

И пандемија је утицала на демографску слику повећањем стопе смртности. Истовремено се, кажу статистичари, рађало више деце него ранијих година.

“Оно што је добро јесте да је у 2021. години забележен благи раст живорођене деце, као и у 2020. години, у првих пет месеци имамо 515 беба више. То јесте неки позитиван знак да ипак ствари нису тако лоше”, наводи начелница Одељења за демографију Републичког завода за статистику Гордана Бјелобрк.

“Ја сам са тридесет постала мајка, имам троје деце”, каже једна суграђанка.

Они који су у младости оформили породицу махом су задовољни.

Само да би се одржао број становника рачуница је једноставна – двоје деце по породици. Али многима није лако достижна.

“Ако постоји могућност сигурног запослења, стабилних прихода, могућност да добијете подршку родитељству ако боловање може да узме и отац и мајка, ако имате и институције и тржиште рада који су пријатељски настројени према родитељима, онда је вероватноћа да ће родитељи добити већи број деце и већа”, сматра социолог Данило Вуковић.

Држава је већ увела неке олакшице за родитеље, а у ресорном министарству шансу за веће рађање виде и у равномернијем развоју земље.

“Да се размишља о урбанизацији односно о деметрополизацији, јер не може никако да се поправи демографска слика само стављајући акценат на живот у градовима. Да се успостави баланс између брзине развоја, начина и квалитета развоја великих градова са местима која су или ту близу или негде на периферији у односу на ове центре”, истиче министар за бригу о породици и демографију Ратко Дмитровић.

Србија има негативан природни прираштај од деведесетих година, у многим општинама још од шездесетих. Ако се тренд не промени, Србија ће, упозоравају стручњаци, за двадесет година имати милион становника мање.

РТС

Бонус видео