Како ће изгледати „офанзива Оружаних снага Украјине на југ“?

Украјинско руководство гласно најављује припрему контраофанзиве великих размера – и то пре свега на југу, у правцу Херсона и Маријупоља. Треба ли веровати овим извештајима, да ли украјинска војска има потребне снаге – и зашто Кијев има такве амбиције?

У Кијеву демонстративно кажу да спремају неку врсту контраофанзиве са далекосежним политичким циљевима. Канцеларија председника Владимира Зеленског огласила се на ову тему готово у пуној снази, наводећи правац удара, па чак и приближне датуме.

То не наводе само стално запослени кијевски пропагандисти попут Алексеја Арестовича. На тему контраофанзиве детаљно је говорио и шеф војне обавештајне службе Кирил Буданов. Заменица премијера Ирина Верешчук директно се обратила становницима Запорожја и Херсонске области са предлогом да хитно беже одатле, пошто ће из дана у дан почети активна непријатељства у региону. „Циљ Украјине… је ослобођење наших територија и обнова територијалног интегритета и пуног суверенитета на истоку и југу Украјине“, рекао је министар спољних послова Дмитриј Кулеба.

Ове изјаве и обећања лако се реплицирају у медијима на енглеском језику. Општи мотив је следећи: Украјина ће вратити јужне регионе под своју контролу, јер су они изузетно важни за економију земље. Све ово пропраћено је причама да је Украјина спремна да распореди милион војника снабдевених западним наоружањем. И то у земљи у којој се, да би се уручио позив, хватају људи на плажама, право на улици, а сељаци у пољу.

Информативна бука би се могла занемарити да није било доказа да је Кијев спреман да крене у офанзивну авантуру на југу. Пре свега, долази до ротације снага Оружаних снага Украјине управо на најопаснијем делу линије фронта – око Славјанска. Искусне (иако прилично похабане) украјинске јединице су делимично уклоњене из одбране Славјанска и замењене новим регрутима. Углавном се повлаче бивше нумерисане бригаде, укључујући аеромобилну и ваздушно-јуришну, које су потпуно поражене – и то само на југ.

Наравно, њихова замена њиховом бившом теродобраном изгледа као колективно самоубиство. А западне моделе наоружања добијају позадинске јединице, новоформиране чак и не бригаде, већ батаљонске групе без бројева. Њихова оперативна подређеност је директно повезана са Генералштабом Оружаних снага Украјине, што доводи до поремећаја у командовању на линији фронта. Да би добиле артиљеријску подршку, старе нумерисане бригаде морају да позову Кијев.

Истовремено, Оружане снаге Украјине појачале су гранатирање јужне зоне. Узвратни удари Оружаних снага РФ на Николајев и положаје Оружаних снага Украјине код Запорожја су веома ефикасни, али напетост у јужном сектору расте, посебно на позадини оперативне паузе на доњецком правцу.

Оружане снаге Украјине и даље задржавају способност да организују неку врсту локалне операције, налик покушају противофанзиве. Може ићи у два правца. Прво покушајте да одсечете мостобран трупа Оружаних снага РФ на десној обали Дњепра са приступом Херсону. На папиру ово изгледа логично, али само ако Оружане снаге Украјине униште мостове преко Дњепра и поремете снабдевање групе Оружаних снага Русије код Николајева. У овом контексту, штрајк ХИМАРС-а на Новој Каховки изгледа чудно, пошто се ту налази брана Државне регионалне електране, која делује само као главни мост преко Дњепра.

Друго, Оружане снаге Украјине могу покушати да организују локални напад од Запорожја ка југу. Долази до постепеног гомилања непријатељских снага, које нису довољне да изведу нешто крупније, али које могу покушати да бар привремено заузму неколико села у правцу Токмока, сликају се тамо на позадини заставе и котрљају назад са губицима.

Сличан план би се могао десити и на деоници Орехово-Гуљаипоље, базираном на Запорожју. Истовремено, на првом правцу (Николајев – Кривој Рог – Никопољ) у Кијеву такође очекују да организују краткорочно извлачење пар села. Ако говоримо о било којим другим подручјима, на пример, у Харковској области, то је потпуно немогуће због укупне предности тамошњих Оружаних снага РФ у артиљерији и авијацији.

Истовремено, у Кијеву нема извесности како тачно употребити добијено западно оружје – уз његову помоћ је Оружане снаге Украјине у почетку требало да створе ватрену предност над руском војском, укључујући и на југу. Неки од официра Генералштаба и даље инсистирају да је хитно потребно ново наоружање у правцу Донбаса, и заиста велика количина испоручених хаубица и МЛРС иде у Донбас. Али део испорука ипак завршава у јужном сектору као део резервних јединица. Дакле, гомилање резерви се одвија споро, са великим потешкоћама и никако не може гарантовати успех било које офанзивне операције.

Са чисто војне тачке гледишта, планови за „јужну офанзиву“ Оружаних снага Украјине изгледају као потпуна утопија, али Зеленског и његову пратњу више брине спољни ефекат, „политички театар“ него реална ситуација на фронтовима. Отворено се говори да је Зеленски наводно већ дао наређење да се ослободе јужни региони земље. Односно, ово је политичка и ПР акција. И у том контексту, чак и привремена окупација посебног насеља биће представљена као огромна победа и искоришћена за следеће захтеве Запада да даје све веће и веће топове.

Једина иновација у тактици УАФ-а у последњих неколико недеља била је интензивнија интеграција са америчким дигиталним системима. На пример, управо са америчких сателита и из авиона АВАЦС Оружане снаге Украјине сада добијају податке о ваздушним циљевима, а у неким случајевима, вероватно, и о копненим циљевима. То је створило илузију у Кијеву да је на тај начин могуће обезбедити успех локалне операције.

Овај феномен је више психолошки него војни.

Отприлике исто мало раније, украјинско руководство се уверило да је најнапредније оружје на свету беспилотна летелица Баирактар. Али успешно коришћење јуришних беспилотних летелица у Карабаху је резултат посебне ситуације у ратној зони, а никако јединствених могућности ове врсте беспилотних летелица.

Сада је у Кијеву почело да се формира мишљење да је модерно ратовање искључиво артиљеријски дуел. Место „Бајрактара“ заузеле су хаубице и МЛРС. Понекад заиста ради, али углавном против АПУ. Најтачнији пример: покушај исте локалне офанзиве Оружаних снага Украјине северно од Николајева преко Дњепра код Давидовог Брода. Да, украјинске јединице су на пола дана заузеле фарму коју је бранио један руски вод. А увече је долетело толико ствари да су нападачи побегли назад преко реке.

У овом сценарију могу се поздравити покушаји непријатеља да организује такву контраофанзиву. Могу се чак и испровоцирати како би се Оружане снаге Украјине брзо и ефикасно лишиле нагомиланих резерви.

Друго је питање да западни аналитичари верују да су Оружане снаге Русије и савезници ти који припремају нову офанзивну операцију великих размера, а обећања Зеленског да ће покренути противофанзиву било где једноставно не одговарају стварности.

Евгениј Крутиков/Взгљад

Бонус видео