Аца и паметна табла
Каже прецедник да му је жао што нас у Подрињу и Лозници има колико нас има.
Знамо да им је жао али нама је драже да нас буде и оволико него колико су они планирали релокацијом, тровањем, одузимањем земљишта, екоцидом а све зарад профита компаније која је сарађивала са Хитлером онда када су нас по истом том Подрињу клали и убијали. Колико нас је тад и од тад настрадало, чудо је да нас уопште има.
Нека нас, пусти ти нас и немој да нам помажеш, боље ће нам бити.
Мирно спавај прецедниче, укидање пројекта „Јадар“ је једина ствар за коју нећеш одговарати и види да ти неко објасни да литијум није енергетско питање него питање екоцида и профита. Можда да питаш Брнабу, уме она да засија а дуго није. Зорку ниси блесав ваљда, сви знамо да је она амерички човек.
P.S. Кад и ти решиш да будеш свој човек, пошто ти стоји та табла, могао би мало код нас у просвету за коју те нико не оптужује да си је упропастио. Изгледа јер ту више ништа није ни остало да се упропасти, а овим темпом затварања одељења за коју годину неће нас ни бити. Јес’ да ми немамо те напредне табле, али за тебе ћемо да ошмиргламо једну зелену, нема да бринеш, у тим условима рада осећаћеш се као да одслужујеш неку казну али Боже мој, жив се човек на све навикне.
Марија Алимпић / Васељенска
