ПАВЕЛИЋЕВ ГЕНОЦИД НА КРВИ СУВАЈЕ

ФИЛИГРАНСКЕ су заиста, биле, јесу и биће границе између човечности и нечовечности у вишестолетној међунационалној Лици! Српској и Хрватској. О свим часним и нечасним особама све се прецизно знало, зна и знаће се. Таква је одвајкада истинита, суштинска Лика.

Мимо тог кодекса части оба народа, српског и хрватског, још трају политичка спорења о званичном, стварном историјском почетку антифашистичког, антиусташког отпора за спас живота српске чељади и антифашиста у Независној држави Хрватској. Почео је 27. јула 1941. код градића Срб у југоисточној Лици, након најцрњег усташког зла у оближњем селу Суваја, па у другим селима, и с тим датумом је међународно признат. Од “маспока” 1971. део хрватских политичара тврдио је да је антифашистички устанак у Хрватској почео у Брезовици код Сиска. Од доласка Фрање Туђмана на власт, као место званичног почетка устанка уведена је Брезовица, где се и данас слави под покровитељством Владе Републике Хрватске, а Срб је избачен из те доказане државотворне приче.

Помен жртвама тог зла тек од лане организује Српско народно веће и Српска православна црква. Мучне су и тужне комеморације у цркви Светог Вазнесења у Суваји, посвећене масакру 290 њених мештана. То нацистичко зло починило је 300 усташа под заповедништвом злогласног Макса Лубурића. Затим су се десили покољи Срба у селима Осредци, Добросело, Бубањ, Небљуси, Бротња, Боричевац, Крушковача, Јадовник и тако редом, у којима је дневно побијено око 500 особа. Девојчице су нечовечански, зверски злостављане, па убијене…

– Трагедију у Суваји монструозни ум је учинио за три сата…! Нажалост, има подела међу нама Србима, неки ову комеморацију уприличе дан раније. Опет добро, да се недужне жртве и истина не забораве. Једно од питања српске данашњице је и ово: колико су се Срби, који су постали католици, усрећили – део је беседе протојереја Предрага Пантелића.

На помену жртвама “ендехазије” у Суваји, том “епицентру” устанка против усташког зла, затичемо политичаре из редова Срба. Са нама су: Милан Узелац, дожупан Личко-сењске жупаније Тања Растовић, председница Вијећа Српске националне мањине општине Грачац, начелник општине Доњи Лапац Илија Обрадовић и други. Сви искрено, не због личне или политичке промоције, одају дужно поштовање страдалницима.

– Два месеца од формирања НДХ није било униформисаних усташа у овом крају.

Захваљујући часним људима Хрватима, функционерима тадашњег котара, који нису хтели зло међу Србима и Хрватима. Али, други нечасни Хрвати, траже да се из Госпића шаљу усташе у Сувају и ова српска села, редом… Први је ухапшен Илија Рашета, уследили су позиви на прекрштавање, па позиви на такозване “јавне радове” који су у ствари били пут у масовну смрт. Начин првих ликвидација за Павелићеве усташе био је “спор” па зато геноцид над Србима у овом крају чине “брже” и масовније. У том монструозном, злочиначком државном програму, најпре страдају Горња и Доња Суваја – подсећа Драган Родић, председник Удруге антифашиста овог краја.

САВКА И ГЕНЕРАЛИ
У ВРЕМЕ маспока или такозваног хрватског пролећа 1971. комунистичка лидерка Савка Дабчевић Кучар, у оштрој полемици са два генерала српске националости, и то из Лике њима пред читавим државним и војним врхом СФРЈ громогласно вели: – Устанак 1941. није дигнут у Србу, него у Брезовици код Сиска!

– Да зна јавност целе СФРЈ: Ми Срби смо у Србу дигли тај устанак против усташког зла, ако треба, дижемо га опет! – узвратио је Савки један од те двојице генерала, уз подршку појединих колега Хрвата. То се прочуло Ликом, која је и тада, мимо званичних саопштења, стрепела од новог међунационалног зла.

НДХ ЗЛО И СПРДЊА
И ХРВАТИ у Лици, осим екстремних, и Срби, желе да нас и васцелу јавност, подсете на истину о НДХ. Хоће да говоре, али се боје да им објавимо имена, што поштујемо.

– Та нацистичка и фашистичка творевина проглашена је 10. априла 1941. Она у свом називу, скраћеници НДХ у својој суштини, нема ништа патриотско, домовинско, зато што је Анте Павелић био велеиздајник Хрватске! Схватите нас поштене Хрвате, али схватите и НДХ најпре као зло и спрдачину од такозване државе. Независна није била никако, јер је Анте Павелић био најобичнији вазал, слугерања Хитлера и Мусолинија. Држава никако, јер осим зла није имала никакве атрибуте да се зове државом. Хрватска? Ама, каква Хрватска која је у Другом светском рату настала и нестала на страшном злу!

ЧЕТНИЧКИ
НАКОН укидања датума 27. јула 1941, део власти Републике Хрватске, надасве мале ултрадесничарске странке, устанак у Србу покушавају да квалификкују – као “четнички”! А не као устанак патриота Срба и Хрвата, због спаса живота деце и свих часних људи од зла Павелићевих усташа.

Новости

БОНУС ВИДЕО: