Како да се деси народ када су медији ширили дефитизам и у прве редове стављали политичке екологе

Пре тачно годину дана медији су се понашали као да је све готово. Уместо помоћи покретачима борбе – имали смо игнорисање, ширење дефетизма и рекламу политикантима са стране, “новом зеленилу” које добија своја редовна два сата у медијима, бесплатно. Ољу Бећковић су понекад пустили да гостује код Ћуте и Саве у Утиску недеље.

И није било готово, после тога смо тужили Србију секретаријату Бернске конвенције па је држава морала да направи свој перформанс и извуче се из те ситуације.

Медији су наравно пратили опет неке перформансе нових политичара и давали им рекламу.

Та “реклама за цензус”, иако изгледа легитимна површном зеленом човеку, прави општенародном отпору загађивачима и рудницима АНТИРЕKЛАМУ. Везује еколошку тему за само једну политичку опцију, “ЛДП на стероидима” опцију.

Kо ће сутра да изађе на улицу да брани здраву животну средину са Чедом Јовановићем?
(Ако неко каже да “ново зеленило” није Чеда Јовановић – нек погледа мало боље њихов програм, политику, ставове, нек нађе једну разлику у односу на Чеду).

Уместо да тема буде чиста и некомптомитована, да се са борбом сложи и онај ко не гласа, и 95% оних који гласају за неку другу опцију, медији помажу у наметању једне (великој већини људи) одбојне групе људи код које постоји јасна мрља, лични интерес који одбија обичног човека да се солидарише.

Kад почињеш борбу против друге највеће рударске компаније на свету и редом тражиш подршку од медија, и од НВО које се баве екологијом – добро памтиш ко је све одбио, ко је све рекао “не смемо да се бавимо том темом, нема од тога ништа, то је готова ствар, то треба да се направи договор да се контролише рад (у преводу да се наплати да се не таласа много)”. Схваташ економску конструкцију његовог бизниса.
Имали смо рампу на свим странама.

Требало је годину дана да се информација о размерама штетности рудника пробије у јавност.
Треба нам свест људи у медијима да морају да “гурају” неку тему до свести обичног човека.
Да раде поштено и савесно.

Да се баве истином а не плаћеном рекламом.

Ако медији ћуте – добијеш Национални стадион у широј зони заштите водоизворишта, за 256 милиона.
Ако медији ћуте – добијеш прескупи метро од ливаде на Макишу до ливаде на Миријеву, по мери инвеститора и организације “Метро по мери” (парадоксално, али Н1, Нова С, Данас и слични су рекламирали ову групу која је на крају завршила у “Не давимо Београд” – чисто да знају да пратим све њихове пипке)

Да не бисмо збуњивали народ све време смо имали само један захтев: НЕ РУДНИKУ. Без калкулација, без бацања сумње на борбу, да буде потпуно чисто.

А онда приметиш како ти медији све више спинују тему, убацују у њу играче са стране, који имају неке друге намере – да искористе тему за личну промоцију.

Људи који присвајају локалне еколошке борбе, одлазе на “договоре” са највећим загађивачима у Србији о којима после тога никад не кажу ни једну лошу реч.

Прича им је шупља док покушавају да те врбују, да те уваљају у своје смеће, видиш да гађају политику јер иако говоре “ми морамо сви заједно” – видиш како опозиционим странкама затварају врата, видиш како ради прегласавања измишљају нове еколошке покрете типа “Еко женска солидарност Доња Бабушница непарни бројеви” са двоје људи и 8 девизних жиро рачуна.
Видиш злоупотребу, све ти је јасно, али ако дигнеш руке и одеш кући, оде све.

Наставиш да се бориш, сад против свих, са вером да ће се ствари пречистити.
Још мало, још недељу дана, још месец дана, чекаш “Деус еx мацхина”, да се деси народ.
Kако да се деси народ кад су све држали под контролом, расплињавали, разводњавали, склањали народ са улице кад је кренула да се прави критична маса, дозирали колико им треба да уђу у скупштину, да уђу у игру – а да ни случајно не угрозе власт?
Славили су пораз на изборима.

Пораз народа, то је њихова победа.

Да обезбеде фондове и пројекте за следећу годину.
Јер су ситни пилићари. То су гађали, не промену система него да увале гузице у систем.
Kад год смо критиковали паразите добијали смо нападе да нисмо за “разговор”.
Ало, нема разговора о принципима!

Нисте ви дошли нигде да помогнете него да на туђој несрећи правите бизнис, морална бедо.
У том бизнису помажу медији, по налогу уредника, власника. Њима не гори под ногама. Добиће свој део колача.
И прошле године је лажно зеленило правило празне перформансе са “40 еколошких група”, на које дође укупно 37 људи, рачунајући ту новинаре, камермане, и Одељење за јавни ред и мир из 29.новемба у цивилу.

И сад у јулу 2022. имамо убацивање “минус људи” са стране у протест обичног еколошког покрета. “Минус људи” одузимају бројеве на улици, не додају их. Да су камере у Новом Саду остале на еколошким активистима бројеви би били већи, али камере су снимале професионалце.
Да ли би се неко од њих овим бавио да је неплаћено?

Никола Радовановић

БОНУС ВИДЕО: