Потресно сведочанство из 1995 – Горели су и небо и земља!
Тог 6. августа 1995. године хиљаде прогнаних из Републике Српске Крајине спасавајући голе животе чекали су на граничном прелазу Рача, између РС и СРЈ.
Испред и иза савског моста дуга колона аутомобила и камиона, пуна невољника за РСК, који су утекли испред усташких граната. Репортерима “Новости” сведоче о масакру нејачи који је починила хрватска артиљерија.
Нејач, жене са децом, стари и инвалиди. Гладни и жедни… Упекло августовско сунце, неко гласно тражи воде…. Двогодишњи дечак дочепао се флашице једанаестомесечне сестрице. При дну тек која кап течности…
Нада Метикоша донедавно је била запослена у болници у Глини. Бледа и сићушна, скоро се губила у гомили невољника испред савског моста. У избеглиштво је кренула са сином Драженом (16) и свекром Бранком (79). Нада говори брзо и испрекидано, речи навиру као бујица.
– У Глини су горели и небо и земља – изговара брзо. Рањеници су стизали, тешко их је било избројати. Међу њима и деца. Без руку, ногу. Глина се проламала од јаука…
Читав живот Наде Метикоше стегнут је у завежљај…
Несрећни људи се ускомешали, притисли на границу. Само да иду. Што даље, што брже, од рата.
– Шта ћу, мајко моја, умреће ми дете од врелине – завапила је усукана плава жена.
Стезала је бебу на грудима, дете је стално повраћало. Граница се полако отварала, али само за оне који су имали дозволу од војних команди и који нису били војни обвезници.
Новости
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
