АЛИМЕНТАЦИЈУ ПЛАЋА СВАКИ ТРЕЋИ ОТАЦ: Самохране мајке немоћне пред бирократијом

НЕ постоји прецизна евиденција о томе колико би деце у Србији требало да добија алиментацију, а не прима је.

Подаци Републичког завода за статистику кажу да је прошле године разведено 9.790 бракова, од чега 5.187 са децом.

У највећем броју случајева (3.600) малишани су додељени мајци. Према проценама Удружења самохраних родитеља, код две трећине развода очеви не плаћају издржавање за своје дете. Тек сваки трећи редовно измирује своје обавезе! Међу мајкама које треба да плаћају алиментацију за децу са којом не живе, свака четврта ескивира плаћање.

– Дешава се да мајка годинама не може да наплати потраживања од бившег супруга. Баш јутрос се јављала жена којој муж дугује 1,2 милиона динара. Врло често дугују по 700.000-800.000 динара. Родитељ који живи са дететом покреће судске поступке и покушава пресуде да реализује преко јавних извршитеља, међутим, многи немају новца за таксе, а оне иду и до 100.000 динара – каже Вера Тотић из Удружења самохраних родитеља.

Она додаје да би држава грешку требало да исправи и у старту терет пребаци на дужника, а не да мајке морају и ове трошкове принудно да “утерују”. А дужник ће, показује пракса, често учинити све како би плаћање избегао. Најчешћи изговори су: “Нећу ја њој да плаћам фризера!” или “Нећу ја њему да финансирам изласке са другом женом!”

Бојан Костић, председник Коморе јавних извршитеља тврди да је степен наплате знатно повећан када је надлежност са судова пребачена на јавне извршитеље. Такође, тврди и да извршни поверилац, који покреће поступак, у овим случајевима није дужан да извршитељу уплати предујам.

– Од половине 2012, када су први јавни извршитељи почели са радом, спроводили су извршења ради наплате законског издржавања и било је много примера да су, након вишегодишњег чекања, мајке у име малолетног детета коначно добиле неисплаћене алиментације. Због непрецизности законске одредбе о надлежности за наплату, Врховни касациони суд је убрзо заузео став да ово извршење спада у надлежност суда. Ипак, с последњим изменама Закона, од 2020. године, законодавац је препознао потребу да се принудно извршење алиментација ефикасније спроводи и пренео је опет извршитељима у надлежност.

Костић истиче да је законодавац, овим извршним повериоцима дао и првенство у намирењу над осталима. Када је у питању алиментација, лимит на зарадама и пензијама извршних дужника изнад којег не може да се спроводи извршење нижи је у односу на остала потраживања и може се спровести до половине примања.

– У пракси примећујемо да дужници, а то су очеви у 99 одсто случајева, често прибегавају разним методама како би осујетили принудну наплату. Прича је увек слична: мајка тврди да отац није ништа плаћао, а отац који каже да је новац дао на руке или да не жели да плаћа, јер ће бивша супруга паре потрошити за себе. Имао сам случај да је извршни дужник, за кога сам наложио његовом послодавцу обуставу одређеног месечног износа од зараде, након једне исплате дао отказ и није било примања од којих би се алиментација наплаћивала. Тада радимо даљу проверу података о имовини дужника, како би се извршење наставило (да ли поседује покретну и непокретну имовину и сл). На крају, алиментација буде наплаћена, али је потребно мало веће стрпљење – закључује Костић.

МИНИМАЛАН ИЗНОС 18.000 ДИНАРА

ВИСИНА алиментације зависи од примања родитеља, броја и узраста деце, а обично се одређује у износу 15-50 одсто примања даваоца. Минимални износ директно зависи од суме коју као накнаду за храњенике, односно лица на породичном смештају, утврђује министарство за породичну заштиту, подељено са два. То значи да је тренутна минимална алиментација за незапослене око 18.000 динара по детету, јер је накнада за храњенике око 36.000.

В. Црњански Спасојевић / Новости

БОНУС ВИДЕО: