Мирослав Пушоња: Од Илије сунце све милије, а живот

Рат ће се завршити са ослобађањем Крима, тако каже Зеленски, а данас преносе амерички медији. Живот пролази и са ратом и без рата. Човек западне културе верује у један од два могућа сценарија. Први, Русија ће постати нова Северна Кореја са неким новим диктатором на челу и гулазима за непослушне. На крају ће се урушити. И други, у шта верују али мање, да ће Русија бити понижена и побеђена на бојном пољу. Свој оптимизан, западњак не базира на чињеницама или неком експлицитном знању.

Више је то условљено ритуалним идеолошким веровањима да Русија, која је у скорој прошлости после изгубљеног рата у Авганистану, изгубила све своје идеолошке савезнике, од Пољске па до Бугарске, а помом и унутар Совјетског Савеза, од Литваније па до Казахстана и Киргизије, оставши сама, неће имати снаге да пороби Украјину и да формира неки одржив економски савез. Можда!

Код нас, руку на срце, већина интуитивно (не експлицитно) ”зна” да ће Русија специјалном операцијом стићи, не само до Лавова већ и до Призрена и Загреба. А шта ако не стигне? Е ту већ нема ни имплицитних, нити експлицитних анализа и прогноза. Колико моја памет досеже инфлација је већ стигла. Плате и пензије су већ драстично номинално пале. Значи, живот је већ постао јефтинији.

Стићи ће и зима. У то сам сигуран. Енергетска ситуација је таква каква је. Електране се не праве преко ноћи, нити се отварају нови копови угља, нити нове бушотине нафте и гаса. Можда и немају где. Сузили смо се. Умањили. Већ од 1054. нас питају оно што су нас питали и 1999, ”Хоћеш ли и даље да будеш Србин?” Гледам у књигу тог наслова. Аутор је мој драги пријатељ, Др Зоран Петровић Пироћанац,.

Тој антологији антисрпства, уз професоре Дарка Танасковића и Александра Петровића, био сам рецензент. Већина није узела у руке ту књигу цитата расистички изговорених против српског народа у Београду, па широм авнојевских творевина, а онда тек у земљама које су устале против Русије. Страшне су то речи. И зато наши политичари ”купују” време код оних код којих га никада нисмо могли купити. Народ је већ нешто друго, и зна да је последње нада да смело и потврдно одговори на питање, ”Хоћу”, једино ако Русија промени себе и промени бар део света па уместо убоге Северне Кореје, што јој пројектују, постане неко ко поштује култ на коме је саздана. У противном, тражићемо књиге, Др Жарка Видовића, да сазнамо зашто смо ми народ логораша, а не неког другог.

Дакле, поново смо на истом месту, у истој клупи, и тражи се одговори на иста питања, да ли човек има слободу избора, и ко је одговоран за оно што му се дешава?

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: