Обележена 24. годишњица отмице новинара Радио Приштине
Готово две и по деценије, прошле су од нестанка новинара Радио Приштине Ранка Перенића и Ђура Славуја, а о њиховој судбини ни 24 године касније, нема никаквих информација. Перенић и Славуј нестали су 21. августа 1998.године, недалеко од Велике Хоче, а породица, пријатељи и колеге окупили су се и ове године на том месту, покрај спомен плоче, одакле су још једном затражили формирање Међународне комисије за истрагу злочина над новинарима на КиМ.
„Речи су овде сувишне, не знам ни како да опишем моју тугу и бол. Бојим се да је истина јако страшна пошто не можемо да дођемо до ње”, рекла је супруга Ранка Перенића, Снежана Перенић.
Председник УНС- а Живојин Ракочевић рекао је да, док се не буде знало шта се десило са Перенићем и Славујем, нико од нас неће имати истинску слободу.
„Тражимо, јер породице чекају правду, професија чека правду, јер сви ми знамо да је систем који је успостављен одговоран за ћутање. Тражимо их и тражићемо их док нас буде”, рекао је Ракочевић.
Потпредседница Друштва новинара Косова и Метохије Зорица Вогурчић рекла је да је поражавајуће што институције на КиМ не чине ништа да се ови и други случајеви убиства и нестанка новинара разреше.Подсетила је да је Еулекс обуставио истрагу, док је Аљбин Курти, који је истицао да је у процесу дијалога Београда и Приштине питање несталих приоритетно, више пута себе демантовао и показало се да осим тих изјава, њему није превише стало до расветаљавања ових случајева.
Са новинарима су били и представници Мисије ОЕБС-а на КиМ. Новинари Радио Приштине, Ђуро Славуј и Ранко Перенић из Липљана пошли су тог 21. августа 1998. године у манастир Свети Врачи у Зочишту да направе прилог о повратку киднапованих монаха, али се од тада воде као нестали, а аутомобил у којем су били, није пронађен.
Ауторка истраживања о убијеним и несталим новинарима на КиМ у периоду од 1998. до 2005 године Јелена Петковић рекла је да се од нестанка двојице новинара, сменило 11 шефова УНМИК-а, седам шефова Еулекса, а нема ефикасне истраге које би показале шта се догодило и ко су људи који су за то одговорни.„Данас новинари страдају у ратним зонама, страдају као жртве криминалаца, а сви ти злочини почињу овде. Почињу овде зато што овде станује некажњивост”, рекла је Петковић и додала да је та некажњивост злочина над новинарима важна за професију, односно да је важно да се зна шта се колегама дешава, када оду на терен, и уколико им се нешто догодило, ко је за то одговоран.
„Ако тога нема, нема правде, нема сигурности ни безбедности, а то је опасно за свакога ко оде на терен”, рекла је Петковић.
У борби против заборава, УНС је од 2012. године отетим колегама девет пута постављао плочу на месту отмице, јер је осам пута рушена, а на којој на српском и албанском језику пише: „Овде су 21. августа 1998. отете наше колеге новинари. Тражимо их”.
Политика
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.