Отворени Балкан: Од септембра Србију ће преплавити 30 хиљада Шиптара

Захваљујући повезивању националних електронских система Србије, Северне Македоније и Албаније у оквиру иницијативе „Отворени Балкан” сваки заинтересовани грађанин из ове три државе моћи ће од овог септембра први пут слободно да приступи јединственом тржишту рада. Радници ће уз помоћ свог јединственог ИД броја електронски подносити захтев и пријављивати своје боравиште у жељеној земљи и потом добијати јединствену радну дозволу, која ће важити отприлике две и по до три године, подсећају у Привредној комори Србије.

Услов за то било је оспособљавање јединствене евиденционе платформе за све три земље, преко које ће кандидати убудуће моћи да се пријаве за рад уз дозволу. Слободан приступ тржишту рада грађана у све три земље у преводу значи да ће радна снага надаље моћи слободно да борави и ради на територији тих земаља, а званичници наглашавају да ће овим споразумом бити омогућено да Србија долази до квалитетнијих радника, као и да ће се тиме зауставити одлив нашег становништва у иностранство.

Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и е-управу, недавно је објаснио да ће грађани земаља „Отвореног Балкана” имати могућност да се запосле у једној од ове три земље, и то без икаквих додатних папира, радних виза и посебних дозвола.

Да ће повећање броја радника на овај начин добро доћи нашим послодавцима, посебно за места која су иначе увек упражњена, уверен је Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије.

– Недостају нам сви профили у грађевинарству, као и радници у угоститељству и туризму, па чак и они који обављају сезонске послове, попут берача. Очекујемо да их од септембра стигне око 30.000. Наравно неће они сви стићи одједном, па сходно томе у Србији неће бити константно 30.000 радника више захваљујући том повезивању националних електронских система Србије, Северне Македоније и Албаније – напомиње Атанацковић. Додаје да се и даље може очекивати одлив домаћег становништва, због чега су нови радници добро дошли на овдашње тржише рада.

– Мислим да ће грађани Северне Македоније и Албаније бити јако заинтересовани да дођу код нас, јер су услови и примања много бољи – наводи он.

Једно од важних питања је и да ли ће ти радници који буду долазили из Северне Македоније и Албаније бити стручни.

– Не можемо никако да потценимо неког ко има занат у рукама, одакле год да долази. Ти људи су слични нама по менталитету, а и добри су грађевински радници, исто као и наши са југа. Албанци су дисциплиновани и одговорни, а и Македонци знају да обављају грађевинске и занатске послове који нама недостају. Да ли ће бити ангажовани, зависи од договора послодавца са радником. Свакако ће имати бољу зараду за нека недостајућа занимања, зато ће и похрлити код нас, јер ми немамо довољно кадра пошто многи одлазе у иностранство – признаје Атанацковић.

Јединствена радна дозвола подразумева да се поједноставе процедуре за радне дозволе, да све три земље међусобно признају квалификације јер ће то омогућити бољу мобилност радне снаге и зауставити одлив становништва. То је добра страна договора, сматрају у синдикатима, јер ће на тај начин радницима бити омогућено да им се призна радни стаж и осигурање у случају повреде на раду, односно да ће им бити признато радноправно осигурање кроз јединствену радну дозволу.

– Тај документ свакако неће помоћи ономе чему стремимо, а то је да нам се наши радници враћају из иностранства и овде раде, нити ће спречити оне који су наумили да оду из Србије. Јер, тим потезом ми фактички широм отварамо врата странцима који ће да попуњавају наша радна места – уверен је Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије. Ипак, он додаје да ће добра страна овог споразума и дозвола бити смањење потреба наших послодаваца за радном снагом, али не верује да ће ишта бити урађено по питању тога да се наши радници обучавају и враћају из иностранства.

Да пројекат „Отворени Балкан”, што се тиче аспекта који се односи на тржиште рада, може само на папиру да поправи ситуацију код нас на домаћем тржишту рада, сматра и проф. Љубодраг Савић, са Економског факултета у Београду.

– Суштинске промене не очекујем, јер је ситуација и у Албанији и у Северној Македонији иста као и у Србији када је реч о мањку радне снаге. Зато се и питам што би неко долазио овде да ради или неки наш радник ишао тамо да привређује. Тај неки Македонац или Албанац може да заради више у, рецимо, Немачкој, па чак и Хрватској, него код нас, под условом да има занат у рукама, да је вешт, а исто важи и за наше људе, а таквих је све мање, јер су многи радници самоуки. Ипак, истина је да је свима њима лакше да дођу овде да раде него да иду тамо негде у бели свет, али ако буду добили прилику да оду у Европу, сигуран сам да ће пре отићи тамо, без обзира на то што ће балканско тржиште бити отворено – поручује проф. Љубодраг Савић.

И поједини истраживачи се питају зашто би радник из Србије уопште желео да иде у Албанију или Северну Македонију да ради. Интересује их и да ли из тих земљама може у Србији заиста да дође квалификована радна снага. Сарита Брадаш, истраживачица Фондације Центра за демократију, подсетила је да су разлике у зарадама између земаља обухваћених споразумом о „Отвореном Балкану” толико мале да новац не може да буде мотив којим ће се привући радници у Србију.

– Људи који траже боље радне услове, а који подразумевају зараде за достојанствен живот, на крају крајева процењују где то могу да добију. С обзиром на то да је Србија, у поређењу са земљама ЕУ, држава са најнижим зарадама, и минималном, и медијалном и просечном зарадом, онда она не изгледа као место где је неко мотивисан да дође да ради. Није привлачно тржиште рада посебно због степена развијености привреде и и квалитета послова, степена технолошког развоја – наглашава Сарита Брадаш.

Политика

БОНУС ВИДЕО: