У трећу смену на испашу

Сточари тврде да је суша катастрофална и да за њих и неће проћи, јер би требало спремити храну са њива за зиму, али ће по свему судећи овце више прехрањивати него хранити.

Готово три месеца јужнобанатски сточари због суше муку муче са испашом. Кажу да не вреди стоку ни терати на пашњаке јер тамо нема ничега, све је спалила екстремна врућина, која је толико јака и дуготрајна, да је и за људе и за животиње било опасно да бораве на отвореном.

„Ја се овим послом бавим четрдесет година, али овакву оморину не памтим. Бивало је да нема падавина, скоро свака друга година је таква, али да овако нема ничега, није било. Из зиме, у којој смо готово три месеца морали да докупљујемо храну јер ни прошлог лета нисмо успели да обезбедимо довољно оне са њиве, затекли смо се у још горој ситуацији. Сточна храна је поскупела троструко, опет је неће бити, а шта нас тек чека и како ћемо прегурати још једну зиму, не смем ни да размишљам”, каже Иван Гајин из Баваништа, приморан да изгони стоку на остатке проређене суве траве. Његов колега из Панчева, сточар Ђорђе Чизмаш, ове сезоне са стадом од 250 оваца „летовао” је у атару. Он и чобанин терали су стадо у потрази за биљним остацима, јер је, како каже, пашњак у близини панчевачке северне послове зоне пресушио.

„Наша банатска цигаја може на оскудну пашу, али ни она не сме на отворено када су врућине, па смо радили трећу смену. Преко дана су овце у тору, а од осам увече до девет изјутра по хладовини идемо за пшеничним остацима и стрњиком и напасамо овце по трњу и каналима. Јеле су глогиње и багремац, а богу хвала бунар у пољу нам није пресушио. И тако сваког дана, а сада је пало нешто кише, па сам се коначно ’вратио’ кући”, прича Ђорђе и додаје да је ово друго лето заредом да, уз све муке, страдају од суше, а таква ће бити и зима која их чека, када и иначе не могу да рачунају на сточни оброк на отвореном.

Опет ће се, додаје, ући у хладне дане са мало хране лошег квалитета, па ће грла више прехрањивати него хранити. Детелине је мање за половину, сена је јако мало јер је било само једног откоса, а у нормалним условима буде их и три. Мораће сељак опет да отвори буђелар и купује бар половину потребног балираног сена, детелине и комушине од кукуруза која је због суше јако лоша. То, пак, утиче на кондицију грла која неће моћи да изнесу оптималан број јагњади, па ће и ту бити на штети.

„Животиње морају да једу и зрнасту и кабасту храну, а уз све проблеме, такве на тржишту неће бити довољно за све, па ће сено и све остало поскупети. Математика је да је килограм живе ваге био десет посто од цене једне бале, што буквално значи да нема никакве рачунице држати овце, па ће сточарство у оваквим условима тешко презимити”, тврди Трбенчин, јер говедарска и овчарска производња не могу без кабасте хране, колико год да њена цена расте. Неки ће, додаје, бити принуђени да купују и сламу, само да би како-тако надокнадили недостатак сточне хране, која може да се уклопи у произвођачку цену. Сва је прилика да сточарима престоји још једна тешка зима, у којој ће грла продавати и више него што су планирали, само да је како кажу, некако претуре.

„Није добро ни ратарима ни сточарима. Клима, шта ли је, тера да се ’навикавамо’ како бисмо се организованије и спремније суочили са ситуацијом. То важи и за пратеће службе, које би морале да стану уз нас у ове црне дане. Нама не треба новац, треба нам храна за стоку. Било би логично да држава има неку стратегију за ванредне ситуације, јер прошла, па и ова произвођачка година, донеле су ванредну ситуацију у пољопривреди. Најтеже смо погођени ми сточари и ако се овако настави, Србија ће остати без много грла стоке”, мишљење је Николе Трбенчина. Струка напомиње да је део решења у јесењој сетви, када треба сејати озиме културе које ће стићи у априлу како би произвођачи могли да премосте недостатак хране.

Олга Јанковић/Политика

Бонус видео